Пише: Саша Озмо
Две титуле, четири гренд слем полуфинала, по једно мастерс финале и полуфинале. За готово сваког другог тенисера – сезона из снова. Не и за Новака Ђоковића, највећег тенисера свих времена.
Да, Ђоковић је поставио сулудо високе стандарде током своје више од двадесет година дуге каријере. Ипак, ствари се морају ставити у контекст. Новак је у 39. години живота. У том позном тениском добу нико никада у историји није био конкурентан као што је Ђоковић сада.
АТП листа каже да је Новак четврти тенисер света, али де факто једини који могу да га буде у важним мечевима јесу – Карлос Алкараз и Јаник Синер.
Ипак, тело више не слуша онако као некад. Повреде се јављају чешће, али воља – не посустаје. Ове године је ретко који турнир окончао потпуно здрав, а до касних фаза слемова већ је долазио рањен.
Четири гренд слем полуфинала – четири зида
У Аустралији, где је остварио највећу овосезонску победу – над Алкаразом у четвртфиналу – предао је Звереву полуфинале после првог сета. У полуфиналу Ролан Гароса је изгубио од Синера, и ту је била највећа шанса, иако је и тај меч био готов у три сета.
ВАР СОБА: Прејаки за домаћу лигу, слаби за Европу – досадно!
На Вимблдону се повредио у четвртфиналном мечу са Коболијем и против Синера није могао да се креће како треба. Велика су била очекивања пред полуфинале са Алкаразом на УС опену, али и ту је Новак остао без иједног освојеног сета.
“Пролазим кроз неку врсту транзиције и покушавам да уђем у ово последње поглавље – колико год да ће оно трајати за мене – са миром у глави, где ћу и даље моћи да задржим ту глад и такмичарски дух на терену, а истовремено да се суочим са неким реалностима које ми у овом тренутку није лако да прихватим… Био сам доминантан играч већи део своје каријере, више од 20 година, а сада мене надвладавају, посебно Алкараз и Синер”, каже Ђоковић и додаје:
“Видите, знао сам да ће то једном доћи. У сваком спорту дође време када се појави нова генерација и почне да доминира. Природна еволуција. Синер и Алкараз су сјајни за тенис”.
Зашто Ђоковић још игра?
Признаје Новак да је време доминације прошло, али у њему жеља за тенисом и даље гори. Уосталом, освојио је два трофеја – у Женеви и Атини. Сада има укупно 101 титулу, две мање од Роџера Федерер и осам мање од Џимија Конорса на вечној листи.
Такође, у Мајамију играо финале, у Шангају полуфинале и са 38 година је и даље један од најбољих на свету. Па, зашто би престајао? Недавно је Ђоковић изјавио да му је сан да се повуче на Олимпијским играма 2028. године у Лос Анђелесу. Наравно, ако му тело дозволи.
Осим жеље за титулама и страсти према тенису, још нешто гура Новака да настави. Некада је освајао трофеје – данас и срца. Публика која му је некад звиждала сада га носи. Новак је, напокон, постао и вољен колико је поштован.
ВАР СОБА: Прејаки за домаћу лигу, слаби за Европу – досадно!
“Да, и даље уживам у узбуђењу које доноси такмичење. Данас сам поново добио невероватну подршку публике на терену. Веома сам захвалан на томе. Истински сам уживао. Да, то је један од највећих разлога због којих и даље настављам. Љубав коју добијам широм света последњих неколико година је невероватна”, рекао је Ђоковић после пораза у полуфиналу УС опена.
Новак: Увек сам веровао у готово немогуће ствари
Другу годину у низу, Ђоковић прескаче Торино. Сада има довољно времена за одмор, али и за темељне припреме пред 2026. годину. Аустралијан опен почиње 18. јануара, а Ђоковић је тамо десет пута био шампион.
„Увек сам веровао у ствари које су готово немогуће да се остваре. Сумњам у то да могу да освајам слемове против Синера и Алкараза. Али када уђем на терен, не занима ме ко је с друге стране мреже. Увек верујем да сам бољи и да заслужујем да победим”.
Двадесет пети гренд слем? Можда. Али сада, више него икада – Новак игра за своју душу.
Извор: Спорт Клуб
