Пише: Небојша Поповић
Премијер Милојко Спајић казао је током премијерског сата да је у разговорима са пријатељима из Европске комисије један од највећих коментара био да је – „Црна Гора једина земља у Европи која нема етничку већину!“. Добро, у Европи су и државе попут Белгије и БиХ, али поента Брисела је јасна.
Дакле, једна од европских земаља, и сигурно једна од сасвим малобројних држава у свијету која нема народ који је већински. Чак ни до симболичне бројке од 50% која сама по себи ни том већинском народу не би много значила. Чини се да ову елементарну чињеницу боље разумију странци, тј. било ко ко се бави анализом Црне Горе било добрим или лошим намјерама, него сами њени грађани.
Када је дио становништва који се национално изјашњавају као Црногорци након пописа ликовао тиме што само 43% становништва у Црној Гори говори српским језиком, што по тој логици и даље није натполовична већина – требало је само да се запитају – а како би било замислити да у Србији или Мађарској само половина становништва говори српски, односно мађарски. Да ли би Срби и Мађари у том случају били доминантна друштвена снага у Србији и Мађарској? Или да је у питању било која друга земља? Русија, Њемачка или Холандија… Одговор је ваљда више него очигледан.
Црна Гора је, дакле, не само земља без етничке већине, већ и веома мала земља. За 21. вијек, када у Азији имамо дивове са по преко милијарду становника, а у Африци нпр. једну Нигерију у којој се годишње више рађа беба него у читавој Европи(укључујући Русију), Црна Гора је практично микродржава. Толико сићушна да пар десетина хиљада становника плус/минус за црногорске оквире значи престизање једне етничке скупине по бројности у односу на другу, док пар десетина хиљада нових придошлица значе већ образовање једне нове етничке заједнице (мањине) у Црној Гори.
Са око 100 хиљада страних држављана који тренутно живе у Црној Гори, што значи отприлике сваки пети, брутална је лаж да је домицилно становништво ксенофобично. Црногорско становништво има разне фобије, али једна од њих никако није она према странцима. Црна Гора је ксенофобна сама према себи, у оквиру етничких група и националности које у њој живе, и које су максимално нетолерантне на међусобне различитости, што ово земљу гура у националну и државну трагедију. Дакле, крајње је вријеме да становници Црне Горе ставе прст на чело и да се замисле над чињеницом у којој и каквој држави они заиста живе? А та држава је, што и врапци у Бриселу знају – једина она која у Европи нема ни близу етничку већину, самим тим ни минимум луксуза за међусобно надгорњавање и натезање.
