Наслов само асоцира на дјело и аутора који припадају свјетској књижевности и нема посебне везе са нашом стварношћу осим са појединцима који су у истој функцији.
Пише: Ратко Контић
„Откључане“ форме дијалога различитих типова људи у Црној Гори указују на њихов ниво личне и друштвене социјализације и цивилизацијског нивоа, иако се ради о наизглед образованим људима, очигледно је да политичка и неке друге карактеристичне припадности потиру све етичке и моралне принципе и законитости.
Поменуте „откључане“ форме дијалога, које нијесу резултат примјене тајних мјера контроле телефонских разговора, имају главну особину организоване акције прикупљања „оперативних“ података, између осталог и о здравственом стању човјека који „оперативцима“ није никако био по вољи.
И тако читамо „јавља Нермин, јавља Јевто“ док се „оперативне“ информације сабирају код друга Бошковића, а он их прослеђује тамо гдје мора, тачно по „правилима службе“.
Онако самозадовољно се радује блиском окончању живота човјека који му ништа лоше није урадио, осим што је први пут у свом животу изашао на изборе и побиједио друштвену организацију којој друг Бошковић припада.
Јавља Јевто, у име партијске одговорности и посвећености и ишчекивању леталног исхода, али и као предсједник Удружења неуролога своје домовине, члан Европске неуролошке Академије, делегат Скупштине Европске неуролошке Академије, члан Америчке неуролошке асоцијације и итд.
Јевто, као прави „оперативац“ примјеном територијалног и линијског метода рада прикупља „оперативне“ информације и прослеђује коме треба, односно у „обавјештајни центар“.
Поједини „оперативци“ предлажу и мјере које је Иво Андрић апострофирао у дијелу свог књижевног опуса, при томе ипак избјегавајући изрицање казне „набијања на колац“ већ се дискретно предлаже други модел, једнако драстичан, који је такође приказан у „откључаним“ формама дијалога „оперативаца“.
И на крају или можда на неком новом почетку долазимо до неких мистичних дешавања „на базену“ и зарицања да ће се „читава партија до смрти борити“ за свој интегритет, какав год он био. Дешавања на базену су такође дио „оперативних“ информација и изриче их човјек који је на челу партије, док његов колега, дан раније говори о „личним непријатељима“ у парламенту.
Млади човјек на челу партије, не случајно одабран од стране бившег предсједника, како сам каже „из једне просјечне породице, чији је отац остао без посла, са пензијом од 250 еура“ у компанији дискутабилног транзиционог бизнисмена блиског партији на чијем је он челу.
Његова реченица „једина сатисфакција за мене ће бити када видим леђа овима који су сада на власти, када их видим у политичкој прашини и када вратимо Мандића, Кнежевића и све остале непријатеље Црне Горе у онај бокс у Скупштини Црне Горе који њима припада“ говори да је и нова генерација политичара ДПС утемељена у оној политичкој доктрини „непријатеља и издајника“ која је постављена од њиховог бившег предсједника још 1996. године. И то је велика штета.
Његов „хајдучки став“ да ће се партија „довољно добро организовати и да ће спријечити науме који указују да би бивши предсједник ДПС Ђукановић могао бити због нечега ухапшен“ и претходних Ђукановићевих најава о „одласку у шуму“ говори о степену милитантности овог младог човјека који руководи партијом која је још увијек битно присутна у бирачком тијелу наше домовине.
И у демократији се један дио политике одвија у тајности, а други у јавности, и употребљавају се различите врсте „оружја“ у политичком борби. Законитост вођења демократске политичке борбе мора бити у настојању да елиминише насиље и да могуће конфликте замијени дијалогом.
Демократија и јесте значајна у томе што омогућава дијалог у највећој мјери и допушта политичку борбу због неопходних периодичних промјена власти, али само у оквиру демократских метода. Ми смо у Црној Гори имали прилику да видимо и осјетимо како је када један човјек и једна партија неприкосновено владају 30 година.
И зато је мучно и јадно да су, наизглед образовани људи, одлучили да се баве „оперативним радом“ове врсте, филтрирајући и достављајући „оперативне податке у обавјештајни центар“ који је даље доносио стратегије рада на терену.
Далеко најмучније и најјадније је било самозадовољно ишчекивање смрти човјека који им није био никако по вољи, а који им ништа лоше није урадио. Можда мисле да су они бесмртни, ко зна.
Јадници.
Извор: Дан
