Piše: Anica Telesković
Agencija za privredne registre (APR) je krajem prošle nedelje objavila izveštaj „Sto naj… privrednih društava u Srbiji“. I na svakoj od listi NIS je na spisku. Po poslovnim prihodima, sa 386 milijardi dinara, odnosno 3,29 milijardi evra, NIS je 2. na listi, odmah iza EPS-a. To znači da u bruto domaćem proizvodu (BDP), odnosno svemu što svi građani i privreda stvore za godinu dana, NIS učestvuje sa skoro 4% odsto (3,9%).
Po dobiti od ukupno 18,38 milijardi dinara, odnosno 157 miliona evra, NIS je 4. na listi najuspešnijih kompanija (iza Serbia Zijin Mining-a, Serbia Zijin Copper-a i EPS-a). No, u odnosu na prethodnu, 2023. godinu, NIS-ov profit skoro da je prepolovljen.
Po poslovnoj imovini koja vredi 527 milijardi dinara (4,5 milijardi evra), NIS je 4. na listi. Vredniju imovinu od NIS-a imaju samo EPS, Telekom i Putevi Srbije. Po kapitalu, NIS je drugi (3,2 milijarde evra), po profitu u sektoru rudarstva je treći.
Kad se svi ovi pokazatelji ukrste, i na to doda da NIS u budžetu učestvuje sa skoro 10 odsto, kao i da zapošljava 13.205 ljudi, NIS je verovatno najbolja domaća firma. Po značaju za privredu, 4% je direktan uticaj, ali indirektni uticaj na zaposlenost, na povezane grane, na industriju, na budžetske prihode sigurno je nekoliko puta veći.
Zaoštravanje retorike
Hoćemo li onda narednih meseci gledati propast najbolje domaće firme? Ono što smo proteklog vikenda videli je zaoštravanje retorike ka ruskom partneru u kompaniji, Gaspromnjeftu, koji ima 44,85% udela u vlasništvu. Uz Intelidžens, koji takođe posluje u okviru Gasproma, i ima 11,3%, Rusi imaju većinski udeo u firmi, a samim tim i kontrolu.
Prva je retoriku ka ruskom partneru podigla ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović u Jutarnjem dnevniku na RTS-u, nakon hitne vanredne sednice odbora direktora NIS-a.
„Mi smo očekivali da čujemo kakav je plan menadžmenta i kompanije za poslovanje u narednih tri, četiri, pet, šest meseci. Mi, nažalost, taj plan nismo čuli“, rekla je resorna ministarka i dodala da je to zabrinjavajuće, te da očekuje da u narednim danima čuje šta je plan ruskih partnera za snabdevanje sirovom naftom, šta je plan da rafinerija nastavi da radi i kako da više od 13.000 zaposlenih nastavi da prima plate, a da taj plan ne uključuje samo da vreme prolazi.
„Ljudi, ja nisam znao za ovu cifru, ja sam mislio par hiljada zaposlenih je u NIS-u!? A ono 13.000! To je 13.000 porodica, 13.000 sudbina“, čudio se glavni urednik Informer televizije Dragan J. Vučićević u subotu ujutru, a zatim i on krenuo da kritikuje ruskog partnera u NIS-u. Inače, u izveštajima Agencije za privredne registre može da se vidi da u ovoj kompaniji radi čak 13.205 zaposlenih.
Bilo je zanimljivo gledati kako kolegijum Informera, koji je 2019. godine u januaru platio bilborde „Spasibo, Putin“, u subotu poziva ruskog partnera na odgovornost. „Tu neko mora da nađe rešenje. Zna se i ko. Onaj ko je većinski vlasnik“, rekao je Dragan J. Vučićević.
Samo par sati kasnije na televiziji „Informer“ uživo se telefonom uključio predsednik Aleksandar Vučić, koji je odmah rekao da je možda resorna ministarka „za nijansu oštrije nastupila nego što bi trebalo“.
I sam Vučić, međutim, zatim je podigao retoriku ka ruskom partneru i rekao da očekuje konkretna rešenja od predsednika Upravnog odbora Gaspromnjefta Aleksandra Djukova. „Samo da ne bude: pa dobro, imamo sad mesec dana, neka rade vaše banke. Rade naše banke, nisu pobegle, ali ako im u nekom trenutku zaprete sankcijama, treba li da ukinemo i bankarski sektor?“, rekao je on.
Kako nezvanično može da se čuje, dinarski platni promet između NIS-a i domaćih banaka, za sada, radi. Devizni više ne radi. Karticama Viza i Master račun na pumpama više ne može da se plati. Plaćanje Dinom funkcioniše.
I nafta i gas
A šta ove sankcije američkog Ministarstva finansija znače u praksi možda se najbolje vidi u napomenama uz finansijski izveštaj NIS-a za 2024. godinu. U njemu se konstatuje da je 10. januara 2025. godine ova kompanija stavljena na listu Specijalno označenih državljana i blokiranih lica Ministarstva finansija SAD (SDN lista).
„Ova klasifikacija nameće zabranu transakcija od strane američkih lica ili entiteta sa Društvom. Takođe, ova oznaka može pokrenuti sekundarne sankcije za entitete koji nisu iz SAD, a koji se bave određenim vrstama transakcija sa Društvom, počevši od datuma izdavanja sankcija“, navodi se u napomenama.
Čuli smo i šta je uzrok ovog zaoštravanja retorike ka ruskom partneru i da to zapravo ima veze sa dugoročnim ugovorom za gas. Očekivalo se da do maja 2026. godine potpišemo dugoročni ugovor (trogodišnji) za gas, a onda je, kako je rekao predsednik republike, Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa“, iz Rusije javio da ćemo ugovor dobiti do kraja decembra.
„Biću otvoren, oni time žele da nam kažu: ako vi krenete u nacionalizaciju NIS-a, mi ćemo vama da presečemo gas 31. decembra. I to je za mene loša i razočaravajuća poruka“, rekao je Aleksandar Vučić.
Inače, prema energetskom bilansu za 2025. godinu, planirano je da se uveze 2,8 milijardi kubika gasa, što čini 90% ukupnih naših potreba za gasom. Samo 10% neophodnih količina gasa proizvedemo sami. A u energetskom bilansu vidi se da bez ruskog gasa u Srbiji teško da može da se zatvori gasna energetska jednačina.
U novembru 2023. godine potpisan je ugovor između „Srbijagasa“ i kompanije „Sokar“, kojim je predviđena isporuka minimalno 365 miliona kubika azerbejdžanskog prirodnog gasa na godišnjem nivou. Ugovor sa kompanijom „Sokar“ je produžen i na 2025. godinu i zaključen je još jedan, „zimski“ ugovor za isporuke u periodu novembar 2024. – mart 2025. godine, i to za količine od oko 151 miliona kubika. Spram neophodnih 2,8 milijarde kubika, koliko ukupno uvozimo, vidi se da je reč o nedovoljnim količinama.
Kada je reč o drugim izvorima, u poslednjem kvartalu prošle godine počeo je sa radom i LNG Terminal u Grčkoj gde „Srbijagas“ ima dugogodišnji rezervisani kapacitet od oko 300 miliona kubika godišnje, što je opet nedovoljno. Što znači da najveće količine gasa u Srbiju stižu iz Ruske Federacije preko Mađarske, do 2021. godine kada je u rad pušten transportni gasovod „Balkanski tok“ kojim se doprema gas iz Ruske Federacije preko Turske i Bugarske.
Sem ovog pravca snabdevanja, Srbija se gasom snabdeva i iz pravca Mađarske, ali to je takođe ruski gas.
A za one koji se pitaju za šta srpskoj privredi treba toliko gasa, odgovor se takođe vidi u energetskom bilansu. Za proizvodnju električne i toplotne energije u 2025. godini neophodno je 1,108 milijardi kubika. U strukturi finalne potrošnje prirodnog gasa industrija učestvuje sa 46%, saobraćaj sa 2,2%, domaćinstva 27,3%, javne i komercijalne delatnosti 22,8% i poljoprivreda 1,6%.
Ako bi, hipotetički, Srbija uradila ono što kaže da neće, a to je nacionalizacija NIS-a, da li bi Ruska Federacija onda obustavila dotok gasa? Fizički za sada ne postoji infrastruktura kojom bi, recimo, tečni naftni gas iz drugih izvora mogao da dođe do nas. To znači da, u slučaju prestanka rada rafinerije, derivati nafte još nekako mogu da se uvezu u neophodnim količinama, a za gas to ne postoji kao opcija.
Zemlje Evropske unije jesu uvele sankcije Rusiji, ali, na primer, ruski gas i dalje stiže u Evropu. Pre godinu dana, kada je reč o uvozu gasa, udeo ruskog je u ukupnom EU uvozu činio 15,8%, što je bila šestina ukupnih potreba. To pokazuju podaci Evrostata, zvanične statistike EU. Ove godine taj udeo je manji i čini tek 7,8%, što je tek nešto malo više od dvanaestine ukupnih potreba.
Najviše gasa u Evropu trenutno stiže iz Norveške (50,8%), Alžira (17,8%) i Velike Britanije (12,1%). Kada je reč o tečnom gasu, najveći snabdevač Evrope trenutno je Amerika (57,7%), a Rusija je na drugom mestu dobavljača sa 12,9%. Prošle godine u ovo vreme ruski udeo bio je 16,4%.
Razgovori sa Rusima
Posle sastanka sa Aleksandrom Djukovim, predsednikom odbora direktora Gaspromnjefta i zamenikom ministra energetike Ruske Federacije Pavelom Sorokinom u ponedeljak, 13. oktobra, predsednik Aleksandar Vučić je na Instagram profilu ovaj razgovor opisao kao „otvoren i konstruktivan“:
„Upravo smo završili važne razgovore sa ruskom delegacijom po pitanju NIS-a, energetike u Srbiji i zadovoljan sam otvorenošću, konstruktivnošću i iskrenošću razgovora. I jedni i drugi smo bili baš takvi. Nije lako vreme i nije malo breme pred nama, ali ono što mogu da kažem građanima Srbije nestašica nafte, naftnih derivata, bilo kakve velike energetske krize neće biti. Naši ruski prijatelji su razumeli našu poruku, mi smo razumeli njihove interese. Uradićemo sve što je u najboljem i strateškom i taktičkom interesu Republike Srbije.“
Čini se da je došlo do spuštanja retorike ka ruskom partneru, koja je podignuta tokom minulog vikenda.
Posle predsednika retoriku je spustila i ministarka energetike Dubravka Đedović Hadanović. Sastanak s ruskim partnerima opisala je istim rečima kao predsednik. Kao iskren, otvoren i konstruktivan. Konkretna rešenja nismo saznali.
U proteklih nekoliko dana oglasili su se predstavnici i ruske i američke ambasade u Srbiji. Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je u petak, 10. oktobra da su američke sankcije Naftnoj industriji Srbije isključivo politička odluka i poručio da će Rusija nastaviti da podržava Beograd.
„Gasprom i Rusija ostaju pouzdani partneri i, naravno, nemamo nameru da okrenemo leđa Srbiji u ovakvoj situaciji. U okviru naše bilateralne saradnje Srbija će održati svoju energetsku bezbednost, kao i do sada“, rekao je on.
Paradoks u ovoj situaciji je što bi upravo rusko okretanje leđa Srbiji i izlazak iz NIS-a zapravo značilo da Rusija pruža podršku Srbiji. U suprotnom, ako Gaspromnjeft ostaje pouzdan partner Srbiji, odnosno zadržava kontrolu i većinsko vlasništvo nad NIS-om, ova kompanija će ostati na listi sankcija SAD.
Prilike i neprilike
Sa druge strane, 9. oktobra, na dan kada su stupile na snagu američke sankcije NIS-u, za „Blic“ je govorio Aleksandar Titolo, otpravnik poslova ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji. On je rekao da sankcije nisu usmerene ka srpskom narodu, već je njihova namera da se napravi finansijski pritisak na Rusiju kako bi okončala rat u Ukrajini, ali da bi Srbija trebalo da preduzme korake da ukloni rusko vlasništvo nad kompanijom NIS.
„Ovo je prava prilika za Srbiju i srpski narod da učine nešto za energetsku nezavisnost svoje zemlje i postave temelje za bolju i održiviju ekonomsku budućnost“, dodao je Titolo.
Za srpsku privredu, ipak, ovo nije prilika, već neprilika, jer je reč o kompaniji koja je, kako to Amerikanci kažu, prevelika da bi propala. A koliko pritisak na Putina mogu da naprave sankcije NIS-u, pokazuje i to da za Gasprom 18,38 milijardi dinara profita, dobit srpske kompanije, čini tek jedan odsto ukupnog profita. Teško da će, ako Rusija ostane bez ovih prihoda, ako su uopšte u Rusiju i išli (jer se dobit reinvestira ili deli akcionarima u Srbiji) to napraviti pritisak na Putina.
Pritisak je, za sada, samo na nama. Pre svega na 13.205 zaposlenih, na budžet Republike Srbije (jer NIS puni desetinu državne kase), na BDP na koji je direktan efekat skoro 4%, a indirektni preko povezanih poslovnih partnera je sigurno nekoliko puta veći. U prevodu, ono što je za Gasprom „statistička greška“ u godišnjim bilansima, za nas je kapitalna brojka.
A ono što Amerikanci vide kao priliku da i neki drugi energenti, osim ruskih, stignu u Srbiju, bez gasne infrastrukture, pa i naftne, za nas su neprilika. Između te dve opcije trenutno je NIS, verovatno najbolja firma u Srbiji. Hoćemo li gledati kako propada?
Izvor: RTS OKO
