Podstaknut ozlojeđenošću i nezadovoljstvom, himalajska nacija krenula je istim putem masovnih protesta protiv političke korupcije i elitizma koji su ranije prešli Šri Lanka i Bangladeš
Vandana Menon je nagrađivana novinarka koja je izveštavala o političkim i kulturnim temama iz različitih zemalja Južne Azije
Preveo: M.M. Milojević
Bilo je potrebno svega trideset šest časova da padne nepalska vlada. Poput domina koje padaju širom Južne Azije, majušna himalajska nacija pratila je korake Šri Lanke i Bangladeša i postala poslednja zemlja u regionu koja je posvedočila narodni ustanak. Onima koji imaju između šesnaest i četrdeset godina, i koji čine skoro polovinu ukupnog nepalskog stanovništva, bilo je dosta korumpiranih političara i njihove bogate dece – „nepo beba“ (nepo babies) koje se razmeću svojim raskošnim životima preko TikToka i Instagrama. Ovi video snimci postali su viralni pre protesta, što je doprinelo pojačavanju besa javnosti. Pogrešno procenjeni pokušaj ondašnjeg premijera K. P. Šarle Olija da uguši proteste zabranom društvenih mreža imao je potpuno suprotni efekat kada se mladež zemlje jednostavno priključila na igračku aplikaciju koja se koristi za komuniciranje Diskord kako bi nastavila sa organizovanjem. Nepalska dijaspora, uključujući velike talase ekonomskih iseljenika u države poput Indije, gde su otišli tragajući za povoljnijim prilikama, pridružila se onlajn sastanku.
Kada su 8. septembra hiljade ljudi izašle na ulice, protest protiv vlade brzo je vodio nasilju kada je policija otvorila vatru, što je na kraju dovelo do pogibije najmanje pedeset ljudi i ranjavanja više od hiljadu. Čak i kada su početni izveštaji navodili da je broj poginulih devetnaest, to je bio najveći broj stradalih u vezi sa protestima koje je izazvala policija u jednom danu u modernoj nepalskoj istoriji. U besu, demonstranti su popalili simbole državne moći, kao što su Parlament, Vrhovni sud, premijerova rezidencija, predsednička kancelarija i druge vladine i stranačke zgrade, zajedno sa, dan kasnije, kućama političara.
Međunarodni mediji u početku su izveštavali o protestima kao i tipičnom besu generacije Zed izazvanom Olijevom zabranom društvenim mreža, da bi ubrzo spoznali da je nezadovoljstvo mnogo dublje i da proističe iz ozlojeđenosti zbog korupcije, nepotizma, ekonomske nejednakosti i političkog elitizma.
Nepalski lideri možda su mogli da ignorišu nezadovoljstvo javnosti, ali ne može se ignorisati regionalni trend širom Južne Azije, gde mladi ljudi zauzimaju ulice boreći se protiv svoje vlade oko korupcije i izostanka političke odgovornosti. Nekada moćni lideri nisu imali izbora nego da pobegnu pred narodnim nezadovoljstvom.
Počelo je još 2022. godine kada su masovni protesti na Šri Lanki prinudili nekadašnjeg predsednika Gotabaju Rajapaksu da napusti zemlju. Zemlja je prolazila kroz žestoku ekonomsku krizu i dospela je u ćorsokak pošto su demonstranti mesecima pozivali Rajapaksu da podnese ostavku pre nego što su jurnuli na parlament. Pratio ih je Bangladeš sa svojom „Julskom revolucijom“, zbog koje je premijerka Šeik Hasina napustila zemlju pošto su veliki studentski protesti protiv sistema kvota koje stavljaju u povlašćen položaj potomke nekadašnjih boraca za oslobođenje u raspoređivanju vladinih poslova prerasli u opštenacionalne nemire. Komisija Ujedinjenih nacija za ljudska prava procenila je da je šeststo pedeset ljudi poginulo u nasilju tokom ovih događaja.
U Nepalu, naznake da se priprema pobuna mogli su se nazreti još u aprilu, kada sam bila u ovoj zemlji izveštavajući sa protesta koji su pozivali na povratak monarhije. Ljudi su želeli bilo šta osim vlade koja je sada zbačena. Bes koji je izbio ranije tokom ove godine bio je legitiman ali nije imao jasno ishodište – monarhija je bila jedna od nekoliko mogućnosti koje su preostale na raspolaganju zemlji zarobljenoj u političku slepu ulicu. Ono što se od tada odigralo jeste iskazivanje dubokog nezadovoljstva nacije, oslobađanjem nakupljenih frustracija prema političkoj eliti koja je monopolizovala moć tokom prethodne dve decenije.
Niz prevara i korupcionaških dogovora narušio je javno poverenje, stvarajući seriju kriza odgovornosti i legitimiteta u Nepalu. Oli, predvodnik Nepalske komunističke partije (Ujedinjenih marksista-lenjinista) ili UML, položio je zakletvu 2024. godine kao peti premijer za pet godina. Tri najistaknutija nepalska političara – Pušpa Kamal Dahal (poznao kao Pračanda), Ili i Šer Bahadur Deuba – zapravo su se rotirali na ovom najvišem političkom položaju još od 2015. godine. Uprkos pripadnosti različitim strankama, političari su prihvatali ministarske položaje bez obaziranja na ideologiju ili političke programe.
U aprilu, jedan dvadesetogodišnji muškarac rekao mi je da želi da Nepal nalikuje na Šri Lanku i Bangladeš. Kako se prašina slegala širom Katmandua, poslao mi je poruku: „Gotovo“. Uobičajeno, Nepalci su skloni da svoj komšiluk posmatraju ograničavajući se na Indiju i Kinu, ali novi talas masovnih protesta u Južnoj Aziji podstakao ih je da svoj pogled upute dalje preko subkontinenta. Oni koji su pratili pokrete na Šri Lanki i u Bangladešu sagledavali su svoju borbu kao deo zajedničke regionalne priče.
Bilo je konzistentnih tema koje su se ponavljale u svim trima državama: masovni bes zbog korupcije, snažna osećanja protiv nepotizma i oligarhije, mladalačko napuštanje iluzija, ekonomske poteškoće i uloga društvenih mreža i mobilizovanju i pojačavanju nezadovoljstva.
Generacije nepalskih omladinaca odlazilo je iz zemlje da bi studirali i radili u inostranstvu, te da bi po povratku zaticali ustanove koje je korupcija učinila letargičnim a dostupne poslove malobrojnim. U Bangladešu, ustanak je izbio zbog slične ozlojeđenosti. Vlada je bila optuživana da favorizuje one koji su povezani sa vladajućom partijom, Avami ligom, za zapošljavanje u javnom sektoru. Na Šri Lanki, opšti ekonomski kolaps izveo je ljude na ulice. Ali u srži svega ovoga jeste nošenje sa demokratijom.
„Ove demokratije nisu se pripremile za aspiracije omladine“, kaže Riši Gupta, komentator međunarodne politike i pomoćnik direktora Političkog instituta Društva za Aziju (Asia Society Policy Institute). Za mlade ljude, status kvo više nije bio podnošljiv, i oni su videli situaciju kao znak snaženja političke apatije. Želeli su više za sebe i svoju zemlju: globalno poštovanje, ekonomske prilike i bolji životni standard.
Gupta je takođe dodala da mladi ljudi nisu obremenjeni istorijskim nasleđem poput starijih generaciji niti da se sećaju nasilnih etničkih sukoba koji su oblikovali istoriju njihovih zemalja. Ono što vide je sadašnjost, koju čine neispunjena obećanja, stagnantna ekonomija i političke elite koje deluje imune na političku odgovornost.
Bangladeš je preživeo genocid i nekoliko gladi kada se osamostalio od Pakistana 1971. godine. Tokom više decenija, Bangladežani su gajili snažan osećaj ponosa zbog teško izvojevane nezavisnosti, svog kulturnog identiteta – utemeljenog u pokretu za negovanje bengalskog jezika koji je otpočeo 1952. godine – i kako su obnovili svoju naciju. Ipak, politički, zemlja je zarobljena u vrzino kolo pošto se Hasinova Avami liga i njen ogorčeni protivnik – Bangladeška nacionalistička partija Kaleda Ziaja – smenjuju na vlasti, stvarajući snažne i osvetoljubive binarnosti u bangladeškoj politici. Hasina je na kraju odnela premoć i držala je u svojim rukama vlast poslednjih petnaest uzastopnih godina pre nego što je zbačena, te se čitava jedna generacija ne seća nijednog drugog političkog lidera.
Uprkos ekonomskom napretku, njena vladavina postala je sinonim za autoritarnost pošto su izbori bili prepuni nameštanja a opozicija je uznemiravanjem i pritiscima potisnuta na marginu. Grupe koje se bave zaštitom ljudskih prava dokumentovale su stotine nasilnih nestanaka ljudi i vansudska ubistva koja su izvodile bezbednosne snage, dok je Zakon o digitalnoj bezbednosti korišćen kako bi se potisnuli nezadovoljni i ućutali novinari. Korupcija je bujala, a oligarsi bliski Hasini su se bogatili, dok je nezaposlenost omladine u zemlji naglo rasta.
U slučaju Šri Lanke, ona je bila uronjena u građanski rat tokom skoro tri decenije, pošto su se Oslobodilački tigrovi tamilskog Elama borili za nezavisnost tamilske države protiv većinske sinhalsko budističke države. Građanski rat okončan je 2009. godine, ali duboki društveni rascepi su opstali. Čitave generacije šrilančanske omladine su zbrisane, pošto je rat žestoko onemogućavao ekonomski i društveni razvoj. Oni koji su povezani sa centrima društvene moći su se bogatili, dok je rastao jaz nejednakosti a država nije mogla da se pozabavi sistemskim nezadovoljstvima. Kada se ekonomska kriza pogoršala 2022. godine, mladi ljudi su osetili da su im uskraćene prilike – što je razvejavanje iluzija koje po mnogo čemu liči na ozlojeđenost u Nepalu i Bangladešu.
Nepal je prošao tranzicioni put ka demokratiji od hinduističke monarhije 2008. godine nakon decenija oružanog komunističkog ustanka. Ipak, za omladinu ove zemlje, tranziciona obećanja ostala su neostvarena. Ovo je generacija koja je stasala u demokratskom sistemu ali je takođe bila izložena širem svetu preko društvenih mreža, i mladi ljudi su beležili na koje ih je sve načine njihova zemlja izneverila.
Razmere nejednakosti bilo je teško prihvatiti – videti bogate Nepalce koji se razmahuju svojim bogatstvom na društvenim mrežama samo je pojačalo resentman i razbuktalo već snažni antikorupcijski plamen. „Uprkos tome što sam samo sporadični posmatrač, počela sam da viđam mnogo objava na društvenim mrežama i kratkih video snimaka o korupciji u Nepalu zato što je tako mnogo ljudi iz mog okruženja imalo interakcije sa ovom vrstom sadržaja“, rekla je dvadeset petogodišnja Šreja Kakurel, koja je posmatrala kako se odvija revolucija u Katmanduu. „Društvene mreže postale su za mene i osobe poput mene obrazovna platforma, što je doprinelo ozlojeđenosti“, kaže.
Stoga, nova generacija širom Južne Azije preispituje nasleđa i zahteva promenu vođstva. Oni žele više političke odgovornosti i inkluzivniju demokratiju koja je saobražena njihovim očekivanjima.
U Nepalu, politički analitičari upozoravaju da je još uvek previše rano da se naznači u kom će se pravcu zemlja kretati, posebno ukoliko se u obzir uzmu volatilna prošlonedeljna dešavanja. Na Diskord serveru, mladi demonstranti raspravljali su o potencijalnim zamenama i nekadašnja sudija Vrhovnog suda Sušila Karki izdvojila se kao konsenzualni izbor nakon tri dana napetih pregovora. Ona se zaklela kao prva žena ne mestu premijera Nepala. Jedan od njenih prvih poteza bilo je raspuštanje skupštine i objava da će se novi izbori održati početkom 2026. godine.
Karki, koja je bila meta impičmenta pokrenutog od tadašnjeg premijera Pračande 2017. godine zato što je odbila da se povinuje političkom pritisku u vezi sa naimenovanjem šefa policije, delovala je kao idealni kandidat da vodi Nepal kroz proces osetljive demokratske tranzicije. Vojska, koja je istupila da zavede mir i posreduje u predaji vlasti, našla se po prvi put u središnjoj ulozi državne politike. Ali pukotine su već počele da se naziru. Svega dva dana nakon što je Karki položila zakletvu, članovi Hami Napal, protestnog kolektiva generacije Zed koji je pomogao razbuktavanje ustanka, počeli su da zahtevaju njenu ostavku nakon što je naimenovala šefove tri ključna resora – za stanovanje, finansije i energetiku – a da se nije konsultovala sa širim omladinskim pokretom.
„Postoji izvesna energija koju predstavlja generacija Zed“, kaže Gupta. „Oni imaju pravo na svoje mišljenje i ideje za koje su se tako žestoko borili. Ali kako će oni rešiti ove sistematske probleme? U tome oni podbacuju. I to je, ukratko ispričana priča čitavog regiona“.
Po mnogo čemu slično Šri Lanki i Bangladešu, nepalski masovni pokret iznutra je razorio istrulelu vladu i ostavio je za sobom ogoljeno zgarište. Kao što je Gupta primetio, nastojanje za „brzim zadovoljenjem pravde“ često oslabi, pošto se pridošlice u politički sistem brzo nađu u poziciji „da suštinski održavaju iste sistemske okvire“.
Na primer, u Bangladešu, studentski lideri koji su predvodili proteste oformili su novu političku stranku – Nacionalnu građansku stranku, i sada će učestvovati na izborima u okviru postojećeg političkog sistema. Nobelovac Muhamed Janus, prelazni lider, sporo se odlučuje na održavanje izbora. On insistira da je potrebno izvršiti opsežnu izbornu i institucionalnu reformu i da je Hasinina vlada duboko kompromitovala politički sistem. Međutim, njegova uprava nailazi na kritike da nije sposobna da održi red i poštovanje zakona. Održanje izbora sada je zakazano za april 2028. godine.
Na Šri Lanki, nakon ekonomske krize i posledičnog zbacivanja Rajapakse, skupština je izabrala nekadašnjeg predsednika Ranila Vikremesingea, koji je obavljao premijersku dužnost u više navrata, da uputi zemlju prema ekonomskom oporavku. Međutim, na izborima 2024. godine, Vikremesinge je poražen pošto je njegova stranka sagledavana kao deo političkog establišmenta koji je uveo zemlju u krizu.
Anura Kumara Disanajake, predvodnik levičarske Nacionalne narodne stranke (National People’s Party) obezbedio je sebi lidersku poziciju kada je njegova stranka osigurala istorijsku pobedu, dobivši dvotrećinsku većinu. To je označilo prvi put da je jedna stranka ostvarila toliko ubedljivu većinu od 1977. godine. Važno je naglasiti da je preko sto pedeset novoizabranih skupštinskih poslanika birano po prvi put, odražavajući značajne generacijske pomeraje u šrilančanskoj politici.
Međutim, u godini koja je usledila, njegova vlada se suočila sa snažnim kritikama pošto nije ostvarila „sistemske promene“ koje su zahtevali demonstranti 2022. godine. Disanajake je optuživan da se obračunava sa svojim političkim protivnicima – poput Vikremesinghea (Wickremesinghe) – i da nije uspeo da ispuni izborna obećanja kao što je sužavanje izvršnih predsedničkih ovlašćenja, za čiju je zloupotrebu optuživan Rajapaksa.
Posebno, u Nepalu, omladina koja je zbacila sistem koji ih je izneverio možda ne raspolaže nužno planom Be ili alternativnim oblicima demokratskih struktura ustrojenim prema njihovim potrebama. Monarhija, iako su je demonstranti odbacili, pomalja se na horizontu. U noći 11. septembra pronele su se glasine kroz Katmandu da bi monarhija ponovo mogla da pokuša da preuzme vlast. Nekadašnji princ prestolonaslednik, Paras Šah, objavio je izjavu, a njegova ćerka, uticajna TikTokerka, nagovestila je na internetu da nešto značajno samo što se nije desilo. Ipak, noć je prošla bez incidenata, i Nepal je iznikao iz krize posvećen demokratiji, bez preteranog posezanja za moći oružanih snaga.
„Ti sistemi traju duže nego što smo mi živi, znamo da se stvari neće promeniti preko noći“, kaže Kakurel. Ipak, dodaje, sadašnji talas posvećenosti i uključenosti znači preduzimanje malih koraka u pravom smeru svakoga dana, posebno razumevanjem problema zakonskih osnova demokratske tranzicije, poput činjenice da je sadašnja privremena vlada ustavno valjana uprkos pokušajima da se ona diskredituje.
To je krivulja učenja kojoj su mladi sada posvećeni. „Druga stvar koju su društvene mreže otkrile jeste da je omladina u Nepalu – uključujući i mene – raspolagala sa vrlo ograničenim znanjima o društvenim, ekonomskim i političkim procesima koji stoje iza vođenja zemlje“, dodaje. „Osećam da kako se budemo kretali unapred da bi digitalna pismenost trebalo da bude prioritet ne samo za omladinu, već i za starije građane, koji možda nemaju mnogo formalnog obrazovanja“.
Dok južnoazijske demokratije opstaju, one ostaju okužene stalnim izazovima, a ciklusi prekršenih obećanja i izneverenih očekivanja se nastavljaju. „Ukoliko naš novi premijer bude sličan prethodnom, naša zemlja će se iznova suočiti sa istim problemima“, upozorava dvadesetogodišnji Aakaš iz Katmandua.
Ali nadanja nadjačavaju strahovanja. „Moja pesimistična strana nadvladavala je kada je posredi unutrašnja politika, zato što zaista nisam verovala da smo mogli da učinimo bilo šta da uklonimo ove ljude sa vlasti. Zaista sam verovala da ću provesti čitav svoj život pod vlašću istih „staraca“ sa ograničenim formalnim obrazovanjem koji u naše ime donose odluke“, kaže Kakurel. „Ali sada, ta pesimistična strana je umukla… Nisam verovala da su promene moguće. Osećam se osnaženo, i osećam snažnu nadu za budućnost naše zemlje“.
Prevod članka objavljuje se uz dopuštenje redakcije Nju lajns magazina
Izvor: Nju Lajns Magazin
