Пријетње, санкције, премјештање трупа – криза на источној граници ЕУ-а бива све заоштренија, посебице од Бјелорусије, која цинично користи мигранте као средство притиска против Еуропске уније. Но, погођене чланице ЕУ-а – Пољска и балтичке земље – брзо су кренуле у показивање мишића и чак су у све увукле НАТО. Чак се и оружани сукоб у међувремену чини могућим, поготово јер је бјелоруски владар Александер Лукашенко већ говорио о наводним испорукама оружја из источне Украјине за мигранте.
Гдје је заправо дипломација?
С обзиром на ту позадину намеће се питање: гђе је, доврага, дипломација? Није ли случај да људи обично прво покушавају дипломатски ријешити кризу, а тек онда се ослањају на војне пријетње?
Наравно, Лукашенко сања о изравним преговорима с водећим еуропским политичарима, попут њемачке канцеларке. Ангела Меркел то с правом одбацује, јер би такав разговор Лукашенку, који је изолиран на Западу, дао на вриједности, а садашњу политику ЕУ-а према Бјелорусији учинио невјеродостојном.
Наравно, било је покушаја разним каналима да се Лукашенка приведе памети. Примјерице, Ангела Меркел је телефоном разговарала с Владимиром Путином – али безуспјешно. Но нису сва средства исцрпљена. Сада је крајње вријеме да на позорницу коначно ступи глумац који је досад шутио и који је основан специјално за такве кризе: Организација за еуропску сигурност и сурадњу (ОЕСС).
Добри предувјети за посредовање ОЕСС-а
Будући да Бјелорусија никада није била пуноправна чланица Вијећа Еуропе, ОЕСС је једина међународна организација на континенту у којој су заступљене све државе погођене сукобом.
Што дуже траје криза око миграната који долазе из Бјелорусије, то више забрињава шутња ОЕСС-а. И утолико гласније се поставља питање зашто је он заправо још увијек потребан. Наравно, овај савез држава може ићи само онолико далеко колико то желе његове чланице. Но вриједи покушати. Сљедећа прилика је пред Вијећем министара почетком просинца и предувјети су повољни.
Организација са сједиштем у Бечу је као створена за тренутну кризу у Бјелорусији. ОЕСС од краја 2020. године као главна тајница води Њемица Хелга Шмит. Шмит је искусна дипломатица, била је шефица кабинета савезног министра вањских послова Јосцхке Фисцхера, а недавно је била и на највишој позицији у Еуропској служби за вањске послове. Лукашенко ју је особно упознао 2015. у својој домовини. Донедавно је ОЕСС одржавао добре контакте с Минском. Прије пандемије короне тамо су се од 2014. водили преговори уз судјеловање ОЕСС-а о рјешавању оружаног сукоба у источној Украјини. У ОЕСС-у постоји и посебан изасланик против кријумчарења људи – управо за то Запад оптужује Лукашенка.
Олаф Шолц би требао провести своју визију политике према истоку
Што би ОЕСС могао учинити? Прије свега, би требао бити именован познати дипломат за посебног изасланика који ће тражити разговоре с Лукашенком и припремити преговоре на дипломатској разини. ОЕСС би такођер могао бити домаћин међународне конференције на којој би се расправљало о начинима изласка из тренутне ситуације. Средњорочно би се могла размотрити и проматрачка мисија – под увјетом да се Лукашенко слаже. Будући да и Пољска тренутно врло оклијева допустити проматрачима долазак на границу, то би могао бити компромис око којег би се Варшава и Минск могли договорити уз посредовање ОЕСС-а.
Њемачка би се такођер требала више укључити у ОЕСС. Побједник на изборима Олаф Шолц рекао је овог љета, у интервјуу за DW, тада још увијек као кандидат за канцелара, да жели заговарати „нову политику према истоку која би поновно ојачала идеју КЕСС-а и ОЕСС-а“. Трагедија на границама Бјелорусије с ЕУ-ом је добар повод да одмах почне с тим чим преузме функцију канцелара.
Роман Гончаренко
Извор: Дојче Веле
