Пише: Мирослав Здравковић
Бавећи се базом података Евростат-а о бруто додатој вредности (БДВ) по делатностима у еврима, по текућим ценама, додао сам број становника како бих видео и развијеност мерену по становнику (мада ми је намера била да видим структурне разлике Србије и других европских земаља, али дух лако одлута својим путевима, мимо слабашне воље), и када су се појавили израчунати резултати нађох се запрепашћен чињеницом да КиМ има већу БДВ по становнику од пољопривреде од овог остатка Србије! Проклетије и Шар-планина се пољопривредно пореде са Војводином!?
Подаци су у текућим еврима, те садрже и инфлацију и промену курса евро/динар, те би били још поразнији уколико би их посматрали по куповној моћи валута.
Просечна БДВ по становнику од пољопривреде, шумарства и рибарства у ЕУ у 2024. години износила је 642 евра. Са 392 евра по становнику Србија је на 61,1% од просека ЕУ и овде смо најразвијенији у односу на ЕУ (зато што су разлике у пољопривредној развијености међу земљама најмање), па тек онда код информација и комуникација где смо на 53,9% просека ЕУ (укупно на 29,4%).
Најразвијенији у Европи су Исланд и Норвешка, што је последица рибарства, те је Албанија на трећем месту заправо пољопривредно најразвијенија земља у Европи, испред Финске, Холандије и Ирске.
Мање развијене од Србије у овој делатности су само Бугарска, БиХ, Луксембург и Малта.
Косово и Метохија је за 10 евра по становнику развијеније од остатка Србије, Подаци за КиМ о броју становника су из 2023, тако да је са смањењем броја становника развијеност заправо око 15 евра већа.
Прорачуни аутора на основу Евростат-а
Ова, за мене, прилично шокантна информација, упутила ме је даље (од структуре БДВ-а по делатностима) да проверим када је КиМ постало развијеније од остатка Србије (у 2024.), те бацих поглед на податке од 2012. године.
Албанија је, у периоду посматрања, повећала номиналну БДВ пољопривреде за 130,5%, Србија без КиМ за 22,2% а КиМ за 99,5%.
Албанија је 2012. била на 79,1% БДВ-а Србије, први пут је премашила Србију у 2017. а у 2024. је имала чак за 49,1% већи БДВ од Србије.
КиМ је 2012. године имао 16,9% БДВ-а остатка Србије да би до 2024. достигао 27,5%. Под претпоставком истих динамика БДВ-а, као у периоду 2012-2024, можемо очекивати да ће ово парченце Србије премашити апсолутну БДВ остатка Србије око 2052-2053. године, што значи да ће тада имати шест пута већу БДВ по хектару, укључујући у те хектаре и планине и урбана подручја.
БДВ пољопривреде у милионима евра и у % од остатка Србије
Евростат и прорачуни аутора
За крај смо рангирали све европске земље према индексу БДВ-а пољопривреде, шумарства и рибарства у 2024. у односу на 2012.
Најбржи раст је имала Ирска, испред Албаније а Косово и Метохија је било на шестом месту, након још и Летоније, Норвешке и Словачке, које су све повећале БДВ преко два пута.
Србија је при дну листе са шест земаља са лошијим резултатом: Малта и Данска су смањиле БДВ док су мањи раст имале Француска, Естонија и Бугарска. Иста динамика Србије као и Грчке и Француске, може ли да утеши, уколико је међу најспоријим у Европи? При томе, она укључује и ефекте промене номиналног курса наше валуте.
Извор: Макроекономија
