Пише: Драгутин Ненезић
Како је решење за Украјину још релативно далеко, можемо претпоставити да се Трамп неће (опет) бавити Косовом, барем до тренутка када преговори о Украјини (опет) пропадну. Имајући то у виду, те како САД на Косову још увек немају амбасадора (што се можда може приписати и тренутном стању америчке дипломатије, ако не приоритетима америчке спољне политике), можемо претпоставити и да је стање на Косову заправо такво да САД не жели да било шта мења – односно да се ради о прећутној имплементацији француско-немачког/европског споразума, што се у последње време може чути у нашој јавности.
Полазећи од тога, у овом тексту ћу се фокусирати на ту претпоставку, чиме ће овај серијал бити привремено окончан – бар до тренутка кад у Украјини буду озваничене територијалне промене, што ће сигурно имати последице и на Косово.
Дакле, како изгледа имплементација договореног? Ко прати КоССев, сигурно је упознат са милитаризацијом Севера, хапшењима, скандалозним судским процесима, нападима на жене и девојке, појачаним радом инспекција, изненадној борби против дивље градње, исељењима, разним другим провокацијама и, најскорије, симболичким префарбавањем графита… све наведено моноетнички усмерено – против Срба.
Заправо, у свакој од појавних форми, ради се о растућој институционализацији некакве српске кривице, до границе тога да су криви што и постоје на одређеном простору, а усмереној на потпуно брисање Срба из темеља Косова какво је политички запад конципирао од 1999. до 2008.
Драгутин Ненезић: О европском предлогу/споразуму – шта се (ни)је изгубило у преводу
Тако ће се, за почетак, две Митровице повезати мостовима, пошто су већ повезане споразумима, а у перспективи ће се можда и ујединити, као што ће можда и загарантована места за српске посланике бити избачена из косовског устава. Све то под фасадом владавине права, која у Куртијевом тумачењу, опет моноетничком – само са супротним смером деловања – подразумева тендере које добија искључиво једна фирма, изградњу мостова без одговарајуће документације итд.
У оквирима бриселских договора, и у још увек актуелног косовског устава, највише што Срби на таквом Косову могу добити је повратак на власт у општинама на Северу, некаква ЗСО, и боље регулисан статус СПЦ.
Ипак, Приштина се побринула да ни то не иде тако глатко – ЗСО је, примера ради, обесмишљена доношењем Закона о управном преиспитивању општинских аката (који је усвојен у децембру без да га је ико приметио, осим једног мог пријатеља), док је повратак Срба на власт у општинама на Северу (за који се надам да ће се десити, упркос очекиваним опструкцијама) балансиран променом демографске структуре јужних општина попут Новог Брда или Грачанице.
Додатно, Приштина својим деловањем утиче и на разрешење несагласности у косовској политици Београда, која истовремено садржи и Резолуцију 1244, и српске институције, и интеграцију у косовске институције, и све споразуме од бриселског, преко француско-немачког до коначног, који треба да се закључи пре уласка у ЕУ.
Тако су, пошто су српске институције у највећем делу протеране противуставним укидањем динара, те пошто се запослени у српским институцијама и физички протерују са Косова, и кандидати Српске листе редом смењени из српских привремених органа, како би могли да буду кандидати на косовским изборима.
Драгутин Ненезић: О европском предлогу/споразуму – шта се (ни)је изгубило у преводу
Другим речима, у току је потпуно растакање остатака српског суверенитета на Косову, и то унутар самог Косова, али и са одређеним преливањем ван Косова, у виду институција измештених с оне стране административних прелаза, споменутим сменама у привременим органима итд. Паралелно с тим, у току је и постепено освајање Севера, и физички и институционално (сад већ до нивоа јавних предузећа) и симболички, као и мењање демографске структуре Југа.
То је заправо терминална фаза формирања нове косовске политике, која је сакривена иза смоквиног листа Резолуције 1244 (на коју се више нико од државних органа ни не позива), и која је суштински утемељена у низу споразума од бриселског до француско-немачког, а коју Београд активно спроводи од 2012. године, сада углавном нечињењем и ћутањем.
Питање је само да ли ће и када тај смоквин лист отпасти, што може да зависи, између осталог, и од исхода преговора о Украјини. И за то такође чекамо Трампа, мада његов дух увелико већ лебди над оваквим Косовом, барем од како је зауставио поделу 2018, и „зауставио рат“ колико пре пар месеци…
Извор: КоССев
