Петак, 20 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ГледиштаДруги пишу

Због чега је митрополит Амфилохије толико важан за Косово и Метохију?

Журнал
Published: 26. август, 2025.
Share
Фото: Компас
SHARE

Пише: Александар Стојановић

У дивној беседи на недавно одржаној на „Ђедовом сабору“ у Осојану свештеник Никола Радовић казао је да „кад се зажели митрополита Амфилохија, кад жели да га загрли, он дође на Косово и Метохију, иако му земни остаци почивају у Подгорици“. И заиста, дух блаженопочившег митрополита Амфилохија нигде није присутнији него на насветијем делу српске земље.

Недуго након обиљежавања „Ђедовог сабора“ у част митрополита Амфилохија, који је најзаслужнији за повратак Срба у место Осојане, у Митровици су прекречени мурали са ликовима владике Амфилохија и светопочившег патријарха Павла.

Ова два догађаја, иако потпуно различита по свему (док једни прослављају, други уништавају) заправо показују колики је траг оставио митрополит Амфилохије у јужној српској покрајини.

Митрополит је увек с поносом истицао у својој титули „егзарх свештеног трона пећког“. Не да би себе уздигао у јерархији или истакао историјске везе простора данашњих Косова и Метохије и Црне Горе. Не, то је била суштинска и дубока нит коју је осећао и којом је био нераскидиво везан за Косово и Метохију. Ако је Његош по речима Андрића био „трагични јунак косовске мисли“, онда је митрополит Амфилохије био најаутентичнији сведок и исповедник косовског завета. И док је његов претходник у столици цетињских митрополита о Косову и Метохији певао и писао као нико, митрополит Амфилохије и живим примером трпио жртву, али и сведочио живу силу светости и православља на том парчету неба.

Када су многи бежали – остављени, заборављени и омрзнути од свих – митрополит Амфилохије је похитао на Косово и Метохију. Није се препао ни бомби, ни разуларених дивљака, ни упозорења лицемерних ћутолога и забринуте међународне заједнице. Не, он је радосно узвикнуо:

„А где нам је лепше да погинемо него на Косову?“

Није заплакао ни пред одсеченим главама, ни пред силованим женама и девојкама. Није устукнуо пред запаљеним кућама, порушеним црквама и манастирима. Опојао је, осветио и охрабривао све око себе. Иако му је срце крварило, а душа ридала над српском судбином, он је био најјачи. Утеха неутешним, уточиште избеглим, душа души и срце срцу. Када су сви капитулирали, он није спуштао барјак и војевао је бој до краја.

Митрополит Амфилохије је био свестан величине и вредности наших светиња на Космету. Поготово Дечана и Пећке патријаршије у којој је устоличено 46 српских патријараха.

Он је пронашао масакрирану тридесет шестогодишњу Марицу Мирић коју су Албанци силовали, а поред које је седела њена мајка са извађеним оком. Марицу је сахранио у Пећкој Патријаршији као што је то чинио са бројним убијеним Србима проналазећи их широм Косова и Метохије. Са флашом вина у руци, крстом и тамјаном ходио је по крвљу натопљеној земљи и сахрањивао оне којима је намењено да гроб немају.

Он је засијао плодове који и данас дају рода. Својим делом себе је узидао у сваку светињу, урезао у сваку пору земље. Ђедо на Косову и Метохији данас живи исто, ако не и више, него за овоземаљског живота. И баш као што су палећи мошти Светог Саве праоци данашњих тирана мислили да ће угасити његову личност у народу, тако и данашњи тирани бришући све што подсећа на митрополита Амфилохија желе да сломе веру његових чеда.

Митрополит Амфилохије: Вјерност косовском завету (ВИДЕО)

Но, српска вера и душа нису у муралима, у плочама, него у срцима сваког од нас. Па да би избрисали митрополита Амфилохија са Косова и Метохије морали би убити сваког Србина са тих простора. Морали би рестартовати сећање читавог једног народа, поништити векове и угасити небо.

У књизи „Свети Сава и Светосавски завјет” у тексту под именом „Светосавље и Косовски завјет” блажене успомене Митрополит Амфилохије је записао:

„Сјеме које су, у душу српског и осталих словенских народа, посијали још Св. Кирило и Методије и њихови ученици; које је Свети Сава и светородна династија Немањића умножила, залила и једном за свагда учврстила – оно је, као сјеме опредељења за Царство Небеско, доносило временом изобилне плодове. Један од тих плодова јесте и Косовски завјет. Косовски завјет је у ствари – мученичком крвљу потврђено и посвједочено опредјељење светосавско, а прије њега кирило-методијевско и клименто-наумовско опредјељење за Царство Небеско. Јер земаљско је за малена царство, а Небеско увијек и довијека. Посматран у свјетлости Косовског завјета, немањићки период српске историје је био само припрема, вјековна, за склапање тог Завјета и за његово потврђивање мученичком крвљу. Тако гледано лазаревско вријеме представља период пуне зрелости српског народа. Њиме је српски народ уистину постао новозавјетни Нови Израил. Косовски завјет није ништа друго него ли у српску историју и српско народно биће једном за свагда уткани Нови завјет у свој својој пуноћи. И као што је Нови завјет запечаћен Христовом крвљу, послије Тајне Вечере, тако је христоликом лазаревском жртвом запечаћено и косовско опредјељење за Царство Небеско, послије, такође, христолике Косовске вечере. Отуда, као што је лазаревско вријеме био период пуне зрелости српског народа исто тако је и Косовски завјет истинска пуноћа Светосавља као јеванђељске философије живота. Зато сва историја српског народа до наших дана може бити схваћена исправно само у свјетлости Косовског завјета као пуноће Светосавља. Пораз Савиних моштију, којима је храм посвећен, и косовски пораз, истовјетни по трагизму, истовјетни су и по снази и неуништивој нади којом обасјавају путеве и распућа српске хришћанске душе.”

Извор: Компас

TAGGED:Александар СтојановићКиМКомпасКосовоМитрополит Амфилохије
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Татјана Лазаревић: Лице града између мурала и контејнера
Next Article Елис Бекташ: Како сам срео доктора Бењамина

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Наставак негативне друштвене праксе

Пише: Редакција Недавна трагедија на Цетињу, као и она претходна, као и фатални обрачуни кланова,…

By Журнал

Женски гласови ће тек да вриште: Случај Ане Милош

Сва културна и она која себе културном доживљава, друштвеномрежна и портална, армија ажурних преносилаца оваквих…

By Журнал

Научници одустали од иницијативе да се нова епоха у историји Земље означи називом „антропоцен“

Научници су гласали против предлога да се прогласи нова геолошка епоха - антропоцен. Већина чланова…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Милорад Дурутовић: Фатални сусрет (Сасвим мали појмовник пакла)

By Журнал
Други пишу

Давид Гросман: Читав живот у ратовима и између њих

By Журнал
Гледишта

Поновићу: све подјеле су почеле референдумом 2006!

By Журнал
Други пишу

Заки Лаиди: Брже, више, богатије

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?