Позитивни финансијски резултати које је Институт „Симо Милошевић“ остварио у протеклих пола године вратили су оптимизам у ову здравствену установу. Најава плана реструктурирања и почетак његове реализације донијели су нове шансе за повратак старих тржишта. Извршни директор Института, др Зоран Ковачевић, за портал Банкар каже да је стабилизација пословања, као и порука упућена домаћој и регионалној јавности, допринијела учвршћивању позиције на тржишту и повећању броја ноћења у првих шест мјесеци за 30 одсто. Ковачевић очекује да ће ускоро бити обновљен уговор са Норвежанима који је прекинут када је Институт упао у финансијску кризу. Сада постоји нада и за сарадњу са другим тржиштима.
“Због нестабилног пословања, дошло је до прекида сарадње са норвешким државним програмом, и то не због квалитета наших услуга, већ због неизвјесности реализације. Норвешки партнери тада су потражили алтернативно рјешење у Турској. Њихов уговор траје до октобра 2026. године, када се очекује расписивање новог тендера за наредни четворогодишњи циклус. Сигурни смо да ћемо, уколико задржимо стабилно пословање и спроведемо планиране инвестиције, успјети да се поново укључимо у норвешки програм од 2027. године”, истиче Ковачевић.
Институт „Симо Милошевић“ пред новом етапом развоја
Институт Игало тренутно располаже са око 800 лежајева, а дневна попуњеност креће се између 700 и 750 кревета. Тренутно у овој установи структуру у највећој мјери чине страни корисници, потом фондовски пацијенти, и дио њих који борави на основу уговора са црногорским синдикатима. Шест мјесеци након крајње неизвјесне ситуације, ова туристичко-здравствена установа успјела је да оствари добит од 926 хиљада еура, што показује да је заједничко изналажење рјешења Владе и ХТП „Виле Олива“, као највећег мањинског акционара, било на обострану корист.
“План реструктурирања предвиђа да власници током 2025. године, кроз докапитализацију, обезбиједе средства за измиривање наслијеђених дугова, а већ од 2026. почиње инвестициони циклус модернизације. Тада ће се улагати у подизање смјештајних капацитета на ниво од четири звјездице и осавремењивање терапијске и медицинске опреме. Период од 2026. до 2028. године дефинисан је као кључан за инвестиције у модернизацију Института Игало”, напомиње Ковачевић.
Колико је Институт важан Црној Гори најбоље показују запослени и пацијенти. Трагом приче о успјешном изласку из финансијске кризе, екипа портала Банкар разговарала је са онима чији су животи нераскидиво везани за ову установу – пословно, емотивно и здравствено. Физиотерапеуткиња Весна Живковић у Институту ради од његовог оснивања. За 43 године кроз њене љековите руке прошло је на хиљаде пацијената. Поносна је што ће из установе отићи у, како каже, „добром тренутку“.
“То су заиста лијепе успомене. Дошла сам у овај град прије 43 године, уписала школу за физиотерапеуте, завршила је и одмах након дипломирања запослила се – било је то у фебруару 1987. године, када је ова зграда почела са радом. Посебно желим да истакнем посебност тог времена
– ова кућа је отворена готово у потпуности са приправницима. Огромно повјерење дато је младим људима, не само у терапијском дијелу већ и у другим секторима. То је била шанса за нас, а ми смо је вратили тако што смо свој живот и рад посветили овом Институту”, каже Живковићева.
Континуирана едукација и повјерење у младе кадрове донијели су резултате, јер су запослени то вишеструко узвратили. Прве генерације створиле су многе послије њих, па је и данас Игало познато по сјајним физиотерапеутима. Институт је данас препознат по индивидуалном приступу пацијентима. То потврђује и Миленко Радевић из Дома старих у Бијелом Пољу, који више од деценију долази овдје на рехабилитацију. Тешку дијагнозу, каже, значајно му олакшавају вјежбе са стручним особљем. Од хигијене и хране до љубазности запослених, Радевић има само ријечи хвале.
“Био сам у много бања, али оваквог особља нигдје нема. Срећем се са другим корисницима и они имају само похвале. Препоручујем свакоме коме је потребна рехабилитација да дође, јер је ово институција на врхунском нивоу”, поручује Радевић.
Специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, докторка Марија Обрадовић, истиче да је медицинско особље Института, чак и у најтежим временима, без разлике у квалитету, пружало пацијентима сву неопходну његу и услуге. Кризна времена су прошла, а план реструктурирања који
спроводи Влада, иако захтијева вријеме, постепено се реализује и већ даје резултате.
“Тренутно се у Институту налази око 700 пацијената, што је број који се одржава већ неколико мјесеци и који се очекује и до краја године. Однос је пола–пола фондовских и самоплатежних пацијената. Имамо и значајан број дјеце на рехабилитацији због школског распуста, а присутни су и
пацијенти неурологије. Ту су и кардиолошки пацијенти, иако их је љети нешто мање због климатских услова, док ће их од јесени поново бити у већем броју. Што се тиче запослених, у овом периоду их је укупно око 500. Половина је медицинско особље, а међу њима је највише физиотерапеута –
нешто мање од 200”, наводи докторка Обрадовић.
Институт Игало није само здравствена, већ и хотелска установа, па је особље подијељено на медицински и немедицински сектор, додаје Обрадовић, истичући да у септембру очекују и посјету словенских пензионера, који најчешће долазе у јесен и прољеће. Комбинација природних ресурса и савремених терапијских процедура чини Институт „Симо Милошевић“ једним од најконкурентнијих центара за рехабилитацију на Јадрану. Чувено игалско блато, минерална вода, медитеранска клима и окружење, уз знање и искуство домаћих стручњака, деценијама су хвалили и најзахтјевнији инострани гости. Уколико план реструктурирања буде спроведен до краја, ова установа могла би постати један од најбољих туристичко-медицинских центара у овом дијелу Европе.
Извор: Банкар.ме
