Rad nedeljom je štetan za fizičko, mentalno i socijalno blagostanje, posebno kada je fleksibilno radno vreme ograničeno, navodi se u zaključku studije koju je sproveo švajcarski Interdisciplinarni centar za istraživanje roda na Univerzitetu u Bernu.
Studiju je danas predstavila „Alijansa za nedelju”, grupa sindikata, verskih organizacija i Švajcarskog društva za medicinu rada, preneo je Svisinfo.
Koalicija se protivi planovima koji se razmatraju za ublažavanje švajcarskih zakona o radu i smatra da bi rad nedeljom trebalo da ostane ograničen na profesije koje su neophodne za društvo. Trenutno su žene, migranti i ljudi sa nesigurnim zaposlenjem prekomerno zastupljeni među onima koji rade nedeljom.
Produktivnost porasla uvođenjem skraćene radne nedelje u Britaniji
Žene proporcionalno češće (17,3 odsto) rade nedeljom nego muškarci (14 odsto), uprkos povećanju stope učešća u radnoj snazi. One i češće rade u sektorima sa visokom stopom rada nedeljom, kao što su zdravstvo, ugostiteljstvo i prodaja. Prema studiji, zdravstvene posledice kreću se od poremećaja spavanja do kardiovaskularnih bolesti i depresije. Bez perioda odmora vikendom, povećava se rizik od emocionalne iscrpljenosti, a rad nedeljom takođe utiče na društvene rituale kao što su verske službe, porodična okupljanja i sportski događaji.
Rad nedeljom je generalno zabranjen u Švajcarskoj, a podleže odobrenju u sektorima gde je to neophodno. Pomenuti savez osuđuje sve veći broj ataka na periode odmora zaposlenih i veruje da povećanje rada nedeljom ne sme postati norma. Trenutno postoje planovi za ublažavanje zakona o radu nedeljom u Švajcarskoj, a jedna inicijativa koju je pokrenuo kanton Cirih zahteva dvanaest nelicenciranih radnih mesta nedeljom godišnje, tri puta više nego danas.
Druga, koju je pokrenuo radikalno-liberalni senator Tjeri Burkart, ima za cilj da rad na daljinu učini fleksibilnijim odobravanjem devet nedelja godišnje, prenosi Tanjug.
Izvor: Politika Magazin
