Пише: Небојша Јовановић
Њ.К.В. принц Филип Карађорђевић недавно је у краљевој цркви на Опленцу положио венац на гроб свог чукундеде краља Петра Првог, ктитора задужбинске цркве и првог југословенског краља (1918-1921). Том приликом одбио је да полагање венаца обави заједно са државном делегацијом коју је предводила министарка Милица Ђурђевић Стаменковски, после свих делегација, на крају протокола, као последњи по реду. Уместо тога, учинио је то пре њих, одмах по завршетку службе, са својом породицом, положивши венац свом претку на гроб и потом, прекрстивши се, напустио цркву. Није га ни занимало мишљење чланова државне делегације.
Осим што је од почетка протеста, јесенас, јасно подржао студенте и грађане у борби за утврђивање истине о кривцима за шеснаест жртава у новосадској трагедији 1. новембра, и у наставку борбе за владавину права и грађанску државу којом владају институције а не било чија лична власт, излазећи на протесте и оглашавајући се тим поводом, ненаметљиво али и без устезања, он је 16. августа на Опленцу својим гестом поставио још неке важне ствари на своје место.
И то је урадио ненаметљиво али и без устезања.
Владање појмовима
У земљи потпуно изгубљеног појмовника и владавине потпуне неодговорности за било шта, па чак и за пропаст државе коју је номинално саградио његов чукундеда, као њен први краљ, он се понео као човек који веома добро влада појмовима.
Вероватно да није марио за тим да ли ће чланови делегације макар почети да размишљају о било каквом познавању реда и протокола и о томе шта је шта. Партијски људи ионако немају индивидуално мишљење о било чему. У таквом скупу он би ионако био „уљез“ и не би се комотно осећао. Његов предак, коме је положио венац на гроб, био је управо познат као краљ који је поштовао устав, владавину права и грађанску државу којом владају институције, а не било чија лична власт, и као краљ без стварне власти ушао је у историју као велики и најпоштованији краљ у свом народу.
Човек који је по мајци шпански, а по оцу српски, југословенски, грчки и румунски краљевић, рођак енглеског и свих европских краљева, несумњиво данас зна боље шта је краљевски протокол и то у краљевој цркви приликом породичног помена једном бившем краљу, од свих чланова једне партијске, антикраљевске делегације која о томе очигледно не зна довољно али се ипак дрзнула да и у краљевој цркви ад хоц прописује протокол без икакве консултације с краљевим потомком.
Породична капела
Црква Светог Ђорђа на Опленцу није парохијска или народна црква, већ породична капела и гробница чланова династије Карађорђевић, у оквиру задужбине коју је пре Првог светског рата формирао тадашњи српски краљ Петар Први Карађорђевић (1903-1918). Приступ цркви и улаз у задужбински комплекс, као приватно добро, био је строго регулисан краљевим тестаментом и законом о задужбинама какав је постојао у време Краљевине Србије и Краљевине Југославије.
У то време задужбинарство је као установа било веома развијено у Србији, па се његов предак у том подухвату само придружио добром друштву великих имена српске историје: саградио је богомољу. Пошто се овде ради о краљевој задужбини, додатни проблем за било какву делегацију представљали су и дворски протокол и правила Краљевског дома. Обреновићи и Карађорђевићи су то својевремено радили по обрасцу западноевропских дворова и скоро да нису морали да смишљају ништа ново што није већ било виђено у Европи.
Много тога ту још постоји што би државна делегација, ако је већ хтела да ода помен Петру Првом Карађорђевићу, требало да пита принца Филипа, па да све испадне како доликује традицији и историцизму конкретног топоса, који данас живи у републици а не у краљевини, али је био ред да на том месту, практично у гостима код њега, као домаћина, буде испоштован традиционални протокол.
Иначе, помен је могао да буде обављен и у Београду, или било где, и да му присуствује било ко, и без чланова породице Карађорђевић.
Извор: Време
