Пише: Милош Лалатовић
Један од најзначајних људи у савременој класичној музици, јесте естонски композитор Арво Перт. Композитор опчињен средњовјековном музиком, направио је јединствен спој савремене класичне и сакралне музике. Све ово га је довело и до Православља, из ког је прешао из лутеранства, тј.протестантизма.
Један од разлога преласка у Православље, био је и чувени Покајни канон, који се изводио и у Естонском филхармонијском оркестру. Ријеч је о црквеном дјелу, који се изводи у току Великог поста у Православној Цркви. Перт је био толико опчињен овим каноном, да је кренуо дубље да проучава Православну Цркву, и на крају постао њен члан.
Арво Перт је рођен 1935.године у Естонији. Живио је у тешко комунистичко доба бившег СССР са мајком и очухом. Осамдесетих година преселио се из Совјетског Савеза , када је после дужих молби, од стране власти добио дозволу да се пресели са породицом најприје у Беч, а потом Берлин. За свој музички допринос добитник је многих награда, а такође и црквених признања, тако је прије двадесетак година од Васељенског патријарха Вартоломеја добио титулу архонта, за допринос јачању православног јединства.
Арво Перт је радио и филмску музику, тако да се његово дјело нашло и у Холивуду. Чак и у филмовима великих свјетских редитеља попут Мартина Скорсезеа.
Али без обзира на славу овај скромни човјек је једном приликом изјавио да више времена проводи у црквама и манастирима него у музичким дворанама. Несумњиво је да одлазак и посјета светињама имају значајан допринос и на његово стваралаштво, стварајући композиције необичне дубине и јединственог стила.
Једно вријеме је био и под утицајем грегоријанске средњовјековне музике карактеристичне за Западну Цркву, а чији је корал установио папа Гргур у периоду јединственог хришћанства.
Овај музичар осим са Совјетском влашћу долазио је у конфликт и са предсједником Русије Владимиром Путином. Организовао је концерте у част неких аутсајдера и њихових сумњивих смрти, попут смрти новинарке Ане Политовскаје.
У сваком случају Арво Перт је необични, јединствени музичар класичне музике савременог доба, који се напајао разним утицајима Истока и Запада, као и својом унутрашњом интуицијом створивши свој препознатљиви стил.
На многаја љета, Маестро.
