У Осојану, највећој српској повратничкој средини код Истока, данас је одржан „Ђедов сабор“, манифестација посвећена повратку Срба у овај крај и блаженопочившем митрополиту црногорско-приморском Амфилохију Радовићу, за ког се сматра да је најзаслужнији за њихову одлуку да трајно остану у свом завичају.
Литургију су у цркви Светог Николе у Осојану служили митрополит Теодосије и владика новобрдски Иларион, са свештенством Епархије рашко-призренске.
Митрополит рашко-призренски Теодосије истакао је да су многе светиње порушене, запаљене и страдале, али су, како је рекао, и обновљене, не само физички, већ је обновљен и живот у њима.
„А та обнова, то васкрсење, не бива без силе Божије. Господ је тај који нам даје ту силу и та сила и моћ побеђује овај свет пролазни. Данашњи дан славимо као повратак људи који су прогнани из овог села, али који су само после годину-две смогли снаге да се врате овде на рушевине, на ову ледину. И сећам се тада, а овде је и наша драга игуманија пећка мати Харитина, која је исто сведок свих тих дешавања, како је, блажен спомена наш Митрополит Амфилохије са нама овде дочекао повратнике, али их је дочекао молитвом. Сабрали смо се на рушевинама школе овде у селу и служили Богу свету литургију, а то је наше благодарење Богу и за оно што је било, а и за оно што се догодило, а то је да су се људи вратили на своја огњишта“, навео је митрополит Теодосије.
Митрополит је истакао да је захвалност, поред Богу, и мештанима овог села што су истрајали.
„Опстали су поред свих тешкоћа и погрома овде на овим просторима. И они су она упаљена свећа која светли другима. И они су мартири, сведоци, да је могућ повратак, да је могуће опстати и на страшном месту постојати уз помоћ Божију“, навео је митрополит Теодосије.
Владика новобрдски Иларион истакао је током литургије да онај ко не признаје Бога пред људима, не може да доживи и признање од Бога. Он је додао да је повратак једна од најбитнијих тајни нашег постојања.
„Да се вратимо пре свега Богу, да се вратимо царству небеском која је унутра у нама. Па онда по угледу на то што доживесмо у своме срцу да градимо кућу, да градимо дом, да градимо храм Божији. А то дело људско, чули сте, може и да изгори и да буде принесено на дар Богу као тамјан који замирише горећи. Тако је и ово село било благословено таквом жртвом. Људи су хтели да га униште, а оно је принесено било Богу на пријатан мио мирис и ево још увек рађа плодове та жртва која је Богу принесена. Изгорело је село, али се народ спасава, душа се људи спасава, служба се Божија служи, народ се Богу враћа. И ево овде уз све муке, уз све тешкоће, уз све неправде, уз све притиске, слави се име Божије. Људи се враћају у своје срце и сведоче једни другима оно што је најбитније, а то је живи Бог“, навео је владика Иларион.
Он је истакао да се данас прославља повратак Богу и повратак у земљу обећану, наводећи да Осојане постаде земља живих.
„Изгледало је да није земља живих, онда када су и птице одлетеле са овог места, када се није чуо глас живота овде, али ето, благословом Божијим, живот се вратио овде. Дођосмо за оцима нашим, ево ту је наш отац и владика Теодосије, а тада је ту колону у коју смо ми били, предводио митрополит Амфилохије, онај који је јурио тамо где је тешко, где заудара задах смрти и греха, он је тамо хрлио да би доносио утеху, тако дође и у ово село, у ово место, да би у оном тренутку када је изгледало да је све пропало, да је све разрушено, да живота нема, рекао свима нама живот је неуништив“, навео је владика Иларион.
Свештеник Никола Радовић, представник Митрополије црногорско-приморске и породице Радовић, пренео је окупљенима благослов митрополита Јоаникија који, како је рекао, наставља стопама свога претходника и посећује и брине о светињама и народу на Косову.
„Иако земни остаци блаженопочившег митрополита Амфилохија, или како га зовемо Ђедо, и по чему и носи овај сабор његово име, почивају у храму Христова Васкрсења у Подгорици, не бих желео да будем личан, али верујем да то исто осећање сви делимо, када га се зажелим и када желим да га загрлим и да се охрабрим да нам подари снаге и његове љубави, иако тамо често идем, не одем на његов гроб, него дођем на Косово и Метохију. У сваком храму од Пећке Патријаршије до Дечана, Призрена, Светих Архангела, Велике Хоче, Грачанице, Бањске, многих стотина светиња, где год да крочите, осетићете његово присуство, јер он је себе утемељио на Косову и Метохији, утемељио себе у овим светињама, у сваком лику од вас. Када сретнемо Владику Теодосија, Илариона, мати Харитину, часне игумане, свештенике, вас дивни народе, Живојина Ракочевића, у том осмеху, у тој радости, сретнем и грлим нашега ђеда, митрополита Амфилохија, а верујте ми, сигурно је присутнији овде, као што рече метрополит Теодосије, него било где, јер је овде најпотребнији“, рекао је отац Радовић.
Помен је служен и испред споменика који је посвећен страдалницима општине Исток у периоду од 1997. до 2000. године, а на коме су исписана имена 64 жртве.
Председница Удружења породица косметских страдалника Наташа Шћепановић рекла је да Ђедов сабор није обична манифестација, већ сабор части, памћења и светог отпора забораву.
„Сабор у част оних који су овде живели, страдали, нестали и који никада нису заборављени. То је сабор који чува успомену на наше претке, који су бранили своја огњишта, али и сабор који сведочи да смо се вратили, опстали и остали. А данас, када говоримо о страдању, не можемо, а да не изговоримо име човека који је у тим најтежим данима стајао уз свој народ, не речима, већ делима. Блаженопочивши митрополит Амфилохије Радовић, наш духовни отац, пастир и сабрат у невољи силазио је у села у којима су још горела наша огњишта, где се мирис паљевине мешао са молитвом. Док су око нас били војници Кфора, а повратници живели под шаторима и у рушевинама, он је сакупљао кости наших страдалника, он им је читао опела у тишини, који су прекидали само јауци мајки и пуцњи у даљини. Он је први рекао вратићемо се и вратили смо се“, рекла је Шћепановић.
Маринко Ђурић из Истока, коме је отац страдао у јуну 1999. године, истиче да народ у овим крајевима опстаје, јер гледа у будућност.
„Отац ми је остао овде и не само он, сви овде што су наведени су жртве једног тренутка који је нажалост трајао дуго. Многи од њих нису ни пронађени, ја сам за свог оца добио посмртне остатке и успео да га сахраним, да вратимо достојанство жртвама, јер без спомена као да нису ни постојали. Мој отац, седморо њих у Истоку су страдали између 27. и 28. јуна 1999. године, био је план да буду евакуисани из Истока, међутим, предухитрили су Кфор вече пре него што су требали да буду депортовани, они су извршили злочин над њима, у страшним мукама, према информацијама које имамо, они су мучени, спаљени. Од њих седморо, имамо потврду само за три особе, а остали су неидентификовани“, рекао је Ђурић.
Десанка Зајић, родом из Осојана, из породице Ђурић, иако сада живи у Словенији, користи сваку прилику да посети завичај. Истиче да су успомене из овог места нешто најлепше што је понела са собом.
„Није било боље, мени је то најлепше што је било, а живела сам у заједници, 33 нас, тај Ђуро стриц је задњи умро, татин брат од стрица, али то је био неки леп живот, мени боље него тамо, али судбина је тако одредила. Сада је жалосно, али шта ћеш, држимо се ми тога, деца говоре српски језик“, навела је она.
Истиче да је и њена породица протерана из Осојана.
„То је најболнији тренутак. Отац и брат су протерани. Отац је умро, требало је марта да се врати, па су га мртвог довели, а брат је умро пре 14 година, тада да смо ми рекли да ћемо долазити, да не запустимо. Моји синови и кћер су рекли да никад продати своје имање неће, то је њихова заклетва, док је год једног Ђурића у Осојану, Осојчана, они су се мени заклели“, рекла је Зајић.
Након литургије одржан је и богат културно-уметнички програм, а затим и Трпеза Љубави. Синоћ је у Основној школи „Радош Тошић“ у Осојану приказан филм „Доброчинитељ“.
Манифестација „Ђедов сабор“ установљена је након упокојења митрополита Амфилохија и одржава се пети пут у Осојану. На тај начин пружа се подршка најуспешнијем повратку расељених Срба на Косово након сукоба 1999. године.
Сабор су организовале Епархија рашко-призренска, Парохија осојанска, Дом културе „Грачаница“, Привремени орган Општине Исток, КУД „Копаоник“ Лепосавић, Дом културе „Свети Сава“ Исток.
Манифестацију су подржали Канцеларија за Косово и Метохију, Општина Исток и Епархија рашко-призренска.
Извор: Косово Онлајн
