Пише: Оливер Јанковић
Прва утакмица другог кола квалификација за Лигу шампиона одиграна у Познању између домаћег Леха и српског (некада европског) првака Црвене Звезде, показала је да је „црвено-бели“ тим довољно искусан, са довољно сезона у ногама, осми пут за редом, да утакмице у Европи не изгледају више тако оптерећујуће, тако неизвјесно и тако недостижно за наше фудбалере. Напротив, пред пољског првака изашао је један искусан тим са очигледном рутином у једној, по свему, равноправној такмичарској утакмици. И баш то, те утакмице са ривалом који ни по чему није јачи, до сад су „за мало“, за „један детаљ“ увјек превагнуле на страну противника, а навијачи Звезде јадиковали што немамо довољно европских мечева под кожом.
Међутим, у Пољској је сада све изгледало другачије: и иницијатива, и спортска срећа (код другог гола), и одличан преглед игре, и – искусан, присебан голман. Београдски тим је славио у гостима 3 : 1. И то је огромна предност пред реванш, и готово извјестан пролаз бар у Лигу Европе, односно на корак од Лиге шампиона.
Остаје да се и реванш одигра озбиљно, јер ових 1 : 3 у гостима више не значи исто што је значило до прошле године. Гол у гостима не вриједи два, и „црвено-бели“ имају „само“ + 2 у своју корист. Пољаци су се управо показали као озбиљан тим, што Звездиној побједи даје на значају, али опомиње и на опрез.
У ствари, да ли има или нема те рутине и европске „патине“ показаће управо реванш у Београду за 6 дана.
