„Sa izvora Belog Drima, Pećko pivo prija svima“- nekada je glasila reklama za pivo koje se proizvodilo na Kosovu, u bivšoj Jugoslaviji. Raspadom države, čijim je radnicima ovaj čuveni „zidarski pils“ tri decenije utoljivao žeđ, nastupio je period privatizacije, preprodaje i rebrendiranja, piše Univerzitetski odjek.
Prvog avgusta je obeležen Međunarodni dan piva, a Odjek Vam donosi priču o pivari sa Kosova.
Kompleks pivare u Peći započet je sa izgradnjom 1968. godine, da bi fabrika 1971. bila puštena u rad. Raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i izbijanje rata na Kosovu, doveli su privredu tog područja u nezgodan položaj – javnim preduzećima pretila je privatizacija.
Pivara nakon rata
Do 2006. godine Pećka pivara bila je u društvena svojina, a njom je upravljala Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB).
Pećku pivaru 2006. godine kupio je kosovski biznismen, Ekrem Luka. Pivara je prodata za nešto više od jedanaest miliona evra, što je tri puta manje od realne cene, kako je tada za medije ocenio šef Ekonomskog tima za Kosovo i jug Srbije, Nenad Popović.
Popović je tada ovu privatizaciju ocenio kao nepoštenu i ekonomski neopravdanu, te istakao da međunarodna zajednica mora zaštititi prava radnika, kako srpske, tako i albanske nacionalnosti na Kosovu.
Iste godine, 57,63% udela vlasništva pivare kupuje Pivovarna Laško. Godine 2014. ova slovenačka pivara prodaje svoj udeo kosovskoj kompaniji Globosos, čiji je vlasnik biznismen Bljerim Devoli, za nešto više od 14 i po miliona evra.
Prema podacima Kosovske agencije za privatizaciju (KAP), od privatizacije fabrike uložena je značajna količina novca u infrastrukturu i tehnologiju proizvodnje, a potrošači su pivo mogli kupiti u Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji; u skoro svim zemljama regiona, osim u Srbiji i Bosni i Hercegovini (BiH). Izvoz u ove dve zemlje trenutno je nemoguć jer Srbija i BiH ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, iako postoji mogućnost da se trgovinskim sporazumima, poput Open Balkan-a, stekne uslov za bolju ekonomsku saradnju u regionu.
Ko su Luka i Devoli?
Ekrem Luka i Bljerim Devoli, kosovski biznismeni sa spornom reputacijom svoj uticaj proširuju i na medijsku scenu Kosova.
Ekrem Luka je vlasnik kompanije Dukađini, koja ima većinski udeo u više različitih firmi, među kojima i onima koje se bave delatnostima štampe, osiguranja, zdravstvene zaštite, telekomunikacija, građevinarstva i energetike. Nakon smrti njegovog brata, Agima, Ekrem je stekao osamdeset posto vlasništva Radio-Televizije Dukađini.
Agim Luka bio je vlasnik kompanije koja se bavila trgovinom duvana, kako navode podaci Monitoringa medijskog vlasništva na Kosovu za 2023. godinu. Poslovi sa trgovinom duvana i cigareta bili su i interesovanje Ekrema Luke, ali se on navodi i kao vođa organizovanog kriminala i trgovine narkoticima između Prištine i Beograda, navodi OCCRP. U izveštaju Državne agencije za istragu i zaštitu BiH (SIPA) navodi se i da je Luka blisko sarađivao sa Antonom Stanajem, crnogorskim biznismenom koji se bavio krijumčarenjem cigareta, a koji je ubijen 2013. godine. Luka je 2020. godine uhapšen zbog osnova sumnje da je počinio krivična dela lišavanje slobode nekoliko lica, prisila i prevare.
Dukađini, pod upravom Ekrema Luke, služio je kao sredstvo propagande i lažnih istraživanja u korist stranke Aljbina Kurtija, Pokreta Samoopredeljenja, na prevremenim parlamentarnim izborima 2021. godine, prenosi Kosovo Onlajn (Kosovo Onlajn).
Ni Bljerim Devoli nema dobru reputaciju na medijskoj sceni Kosova. Vlasnici dveju najvećih medijskih kuća na Kosovu, Lukin Dukađini TV i Kljan Kosova, u vlasništvu Devoli Grupe, imaju značajan uticaj na uređivačku politiku, koriste svoje platfome za promovisanje poslovnih i političkih interesa, izazivajući cenzuru i autocenzuru u redakcijama, navodi Transevropska opservatorija za Balkan i Kavkaz (OBCT).
Jedan od vodećih kosovskih biznismena, Bljerim Devoli, uspostavio je monopolističku kontrolu nad delom proizvodnje solarne energije na Kosovu. Putem šest povezanih kompanija dobio je dozvole za 16,7 megavata (MV) solarne energije, time premašujući ograničenje od 3 MW, otkrila je Balkanska istraživačka mreža (BIRN Kosovo) 2020. godine. Istraživanje je otkrilo i da poseduje kompanije na Malti, registrovane na adresi čiji predstavnik, prema podacima iz Panamskih papira, zastupa preko 150 ostalih poslovnih subjekata.
Kontroverze ovog biznismena ne prestaju, te je početkom ove godine tržni centar Central Park u Prištini, postao problematičan zbog izmena građevinskih dozvola, sukoba interesa i netransparentnosti u izgradnji. Tržni centar nalazi se blizu nekadašnje fabrike amortizera, koju su 2011. godine privatizovala braća Devoli. U prostoru bivše fabrike sada se nalazi studio Kljan televizije, kao i poslovne kancelarije porodice Devoli.
Ništa isto k’o i lani
Vlasništvo nad Pećkom pivarom u poslednjih dvadeset godina obeleženo je nepoštenom, netransparentnom privatizacijom, kontroverznim ljudima iz sveta biznisa, korupcije, kriminala. Iako se stiče utisak da je kompanija komercijalno uspešna i bez skandala u svom poslovanju, ni pivo nije „imuno“ na podele koje razaraju Kosovo nešto više od dve decenije.
U gradu Korča, u Albaniji, 2015. na festivalu piva održan je koncert Gorana Bregovića. Tokom koncerta dogodio se incident, kada je mladić bacio suzavac, a veliki deo publike napustio je festival.
Nekoliko nedelja pred Bregovićev nastup, javnost je jasno negodovala protiv njegovog dolaska u Korču. Pokrenuta je onlajn peticija, najavljen je protest, umetnici su otkazivali svoje nastupe.
Glavni razlog nezadovoljstva građana bila je pesma Kalašnjikov. Ona nosi naziv po oružju, spominje reči „pucaj“ i „juriš“, te mogu probuditi srpski nacionalizam i pojačati mržnju, kako navode mediji. Činjenica da je Bregovića 2006. godine tadašnji gradonačelnik Tirane, Edi Rama, proglasio počasnim građaninom tog grada nije pomogla da se tenzije smire do nastupa.
Pećko pivo, koje je bilo sponzor festivala, svoje učešće otkazalo je uz saopštenje da podržavaju prijateljsku atmosferu i da će podržati druge festivale.
Pećko pivo do sada bilo je sponzor brojnih festivala, od filmskih do pivskih, kao što su DokuFest, Beer Fest, Anibar i drugi.
Kosovsko Ministarstvo trgovine i industrije 2020. godine sa tržišta je povuklo “Pećko pivo“. Proizvod je povučen sa tržišta jer nije imao fakturu, to jest, dokaz o poreklu proizvoda. U saopštenju Ministarstva navodi se i da je tržišna inspekcija oduzela preostalu količinu proizvoda i izrekla kaznu za nepoštenu trgovinsku praksu. Prema podacima koji se mogu videti na društvenoj mreži za ljubitelje piva, Untappd, pivo se distribuiralo i pilo u manastiru Banjska, blizu Zvečana.
Komentari čitatelja brojnih portala su usaglašeni – Pećko pivo je bilo jedno od najboljih piva koje su ikada probali.
Danas se pivo iz Peći pakuje i prodaje kao Bira Peja, poseduje 24 hektara proizvodnog kompleksa i zapošljava nešto više od dve stotine radnika.
Nekada udruženo pod jačinom bratstva i jedinstva, a sada društvo podeljeno kontroverzama, politikom, tržištem, ostaje zasigurno udruženo u jednom – ljubavlju prema pivu.
Izvor: KoSSev
