Дан примирја у Првом светском рату

У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша 11. новембра 1918. године у 11.00 сати потписано је примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.

Победу у Великом рату Србија је несразмерно скупо платила. У до тада најстрашнијем сукобу који је свет видео, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала према попису из 1914. године, или 60 одсто мушке популације. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.

Дан примирја у Србији је државни празник, а свечано и на највишем нивоу се обележава и у земљама победницама, попут Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеланда и Белгије.

Србија се са поносом и пијететом сећа на стотине хиљада цивила и ратника, невино и јуначки пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године – од 1914. до 1918.

Државна церемонија полагања венаца поводом обележавања 103. годишњице потписивања примирја, коју организује Одбор Владе Србије за неговање традиције ослободилачких ратова са Амбасадом Србије у Северној Македонији, биће одржана на Српском војничком гробљу у Битољу.

Церемонију ће предводити државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор.

У Београду ће Дан примирја бити обележен полагањем венаца на Спомен-костурницу бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу.

Осим тога, церемоније поводом Дана примирја у Београду одржаће се и на Француском војном гробљу, код Спомен-костурнице руских војника страдалих у Првом светском рату и на гробљу Комонвелта.

Дан Примирја ће у српској престоници бити обележен и изложбом „Дани рамонди, васкрсавајућих драгуља Балканског полуострва“ која ће у 12 сати бити отворена у Ботаничкој башти „Јевремовац“.

На изложби, која ће бити отворена до 15. новембра посетиоци ће моћи да се упознају са биологијом, екологијом и физиологијом Наталијине рамонде и српске рамонде, које ће бити и изложене.

Награда „Мајка Србија“ Ђорђу Михаиловићу

Планирано је да чувар српског војничког гробља из Првог светског рата, Зејтинлика у Солуну, Ђорђе Михаиловић прими награду „Мајка Србија“ за изузетан допринос у области односа матичне државе и дијаспоре.

Награду ће Михаиловићу у Конзулату у Солуну уручити министар спољних послова Никола Селаковић.

Увертира за обележавање празника било је почасно испаљивање десет плотуна са Савске терасе на Калемегдану.

У Србији је овај дан први пут званично обележен 2012. године.

Симболика Наталијине рамонде

Као главни мотив за амблем празника користи се цвет Наталијина рамонда, угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана, а на којој је српска војска под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе против Бугара како би створила услове за пробој Солунског фронта.

Симболика цвета је вишеструка, и због станишта, и због имена. Цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвет феникс, јер чак и ако се потпуно осуши кад се залије може да оживи, што симболички указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.

У амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.

Извор: РТС