Пише: Велиша Кадић
Иако не постоје историјски, културни лингвистички, а ни техничко-технолошки разлози за напуштање ћирилице, ово писмо ипак деценијама губи битку пред латиницом, насупрот уставној одредби о равноправности писама.
Доцент др Јелена Газдић, руководилац студијског Одсека за српски језик и јужнословенске књижевности на Филолошком факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу, каже за „Новости“ да ћирилица не сме бити писмо другог реда.
На питање шта учинити да се Устав поштује јер он гарантује равноправност оба писма, она каже да у пракси има помака, али и неких проблематичних решења:
– На сајту Универзитета Црне Горе раније је била доступна само латиница и енглески језик, а последњих неколико година присутна је и ћирилица. И на сајту Скупштине Црне Горе ћирилица је доступно писмо, поред латинице. Можда је то добар модел који би требало да следе и остале државне институције и установе, поготово оне које се баве образовањем и културом. Насупрот томе, веома упитно решење дато је на сајту Владе Црне Горе (а у оквиру тога и свих министарстава), где имамо опције „ЦГ – црногорски“, „CG – Crnogorski“ и наравно „ЕN – english“.
Газдић: „И под ћириличним и под латиничним писмом Влада Црне Горе подразумева црногорски језик?!“
Намеће се закључак да и под ћириличним и под латиничним писмом Влада Црне Горе подразумева црногорски језик?! А шта је са осталим језицима Уставом дефинисаним као језицима у службеној употреби и шта је са српским језиком који је матерњи језик највећем проценту грађана Црне Горе, и то у континуитету, а да не говоримо о његовој историјској и свакој другој могућој утемељености? А како све то променити и применити – па системски, а зна се на који начин се ствари системски мењају.
Значај ћирилице се минимизира. Она има статус дозвољеног, али не и обавезујућег писма.
– Сасвим логично би било да ћирилица као наше основно писмо буде и обавезујуће писмо у јавном животу, и да у јавној комуникацији и име српског језика постане јавно видљиво и доступно, а не скривено иза неких других имена или – прећутано.
Ред би био да буде уважена и воља већинског становништва, све и да оставимо по страни научну оправданост, која је неупитна. Пошто је српски језик доминантан, природно је очекивати и већу институционалну подршку писму које је нераскидиво везано за тај језик.
Правно-лингвистички парадокс
У Уставу Црне Горе постоје термини „службени језик“ и „језик у службеној употреби“, али се њихова значењска разлика тешко прецизно утврђује. За већину људи, то су синоними. Ипак, њихово прецизно тумачење захтева стручно мишљење – како правно, тако и лингвистичко – које треба затражити од судских језичких вештака, јер се управо они баве анализом језичких појмова у контексту њихове функције и стварне употребе. Важно је разумети да неки језик може бити проглашен службеним језиком, али да у пракси није у службеној употреби или је његова употреба веома сужена. У Црној Гори званично је „црногорски језик“ проглашен службеним, док су српски и други језици у службеној употреби. То је правно-лингвистички парадокс, јер се у стварности користи српски језик. Са лингвистичке тачке гледишта, то је један, српски језик, ма како га различито називали, каже саговорница „Новости“.
Мило Ломпар: Корчној је шахиста као уметник (Фељтон, шах и књижевност; 2. дио)
Колико је интересовање младих да уче на Одсеку на чијем сте челу?
– Нажалост, интересовање младих за филологију, а и уопште за хуманистику опада. Ово је време модерних технологија, време брзог начина живота, па условно речено и време материјалистичког погледа на свет. Ипак, без обзира на то, верујем да ће национална филологија опстати, јер је опстајала и у тежим временима. Наш студијски програм опстаје, пре свега, захваљујући посвећености студената, професора и сарадника. Значајну улогу у томе имају и родитељи, који су довољно освешћени и образовани да препознају у својој деци афинитете ка језику и књижевности, те их зналачки усмеравају ка србистици.
У Црној Гори се црногорски језик изучава на факултетим на Цетињу и у Никшићу, а финансирају се из буџета државе.
– То је реалност Црне Горе још од 2008. године. У оквиру својих надлежности и у границама научних и стручних могућности, чинимо све што је потребно како бисмо очували квалитет и континуитет нашег студијског програма. Финансирање и организација образовног система јесу питања која припадају државним институцијама. Уколико је при организовању и ревидирању образовног система потребно наше научно и стручно мишљење, увек смо спремни да се одазовемо и пружимо подршку.
Колико је српски пресудан да студенти касније лакше дођу до посла? Који језик држава фаворизује?
– Судећи по разговорима с нашим бившим студентима који су завршили студије српског језика и јужнословенских књижевности, стиче се утисак да је ситуација у погледу запошљавања нешто повољнија данас него што је била у периоду претходне власти. Међутим, потребно је и на том пољу много тога унапредити и успоставити јасне критеријуме при запошљавању. Одговор на питање који језик држава фаворизује садржан је у вашој констатацији да се „црногорски језик изучава на Факултету на Цетињу и у оквиру Филолошког факултета у Никшићу“. С друге стране, српски језик је институционално заступљен једино на Студијском програму за српски језик Филолошког факултета у Никшићу и у оквиру четвороименог назива предмета за матерњи језик у основним и средњим школама. А знамо у пракси како се тај предмет, нажалост, именује и како се његов пуни назив често скраћује само на прву одредницу, што само по себи говори о тенденциозном запостављању српског језика.
Извор: Новости/ИН4С
