Пише: Милош Лалатовић
Знамо, посебно, задњих деценија, па и читав вијек о необичним људима са Запада, који нијесу били задовољни са својим животом, иако су били успјешни. Најпознатији примјер је Серафим(Јуџин) Роуз, који је оставио мноштво књига о модерном добу и његовим изазовима са духовне стране. Такође, задњих година познат је Њемац Клаус Кенет, који је прошавши многе свјетске религије и философије нашао излаз у Православљу. Позната је његова аутобиографска књига, која је изашла у издању “Светигоре“, “Кроз њиве глади до хљеба живота“. Све више овај тренд захвата и људе рођене као традиционално православне хришћане, али нијесу познали дубину своје вјере, па су прешли врло трновит пут духовних алтернативних учења, и тек са великим страдањем се вратили Православљу. Чији је пут до Православља лакши, дал традиционалним православцима или потпуно инославним људима, то Бог зна.
Један од интересантних људи некада инославних, али од дјетињства заинтересованих за хришћанство је Холанђанин Јозеф Ван ден Берг, некада познати глумац, луткар, умјетник и писац. Рођен 1949.године, у многодјетној породици са једанаесторо дјеце, хтио је још као дијете да постане свештеник. Мајка му је куповала за Божић лутке, које су представљале свештенике и њихову паству. Такође, још у раном узрасту показује таленат за глуму, па глуми у библијским и вјерски оријентисаним представама. Отац му умире кад је имао око десет година. У тинејџерском добу губи интересовање за религију, и све више се окреће глуми. Постаје успјешан и тражен глумац. Током болести свог брата, кад је био на врхунцу каријере, нешто је у њему почело да се мијења. Брат му је умро 1988.године. Приликом једне представе 1989.године, прије него што је иста требало да почне наступио је у њему некакав преображај, отворио је Библију и у њој налетио на стихове “издвојте се из њихове средине“. И урадио је нешто храбро и за стандарде овога свијета лудо. Изашао је на сцену, извинио се публици, рекао им да напушта глуму, да могу свој новац узети на билетарници, што је изазвало емотивне реакције код присутних.
Током једне сахране, радило се о сусјетки или познаници, такође Холанђанки, дотична је изразила жељу да буде сахрањена на православни начин. Јозефу је ово привукло пажњу, и почиње истраживати новооткривену религију. Одлази у Грчку, посјећује Свету Гору, упознаје чувене Старце Порфирија и Пајсија, као и Старца Софронија из Есекса. Из разговора са њима схвата да је његова одлука била исправна. Ипак, по повратку у Холандију, враћа се писању сценарија за представу, која би говорила о његовом сусрету са Христом у оквиру Православља. Сам назив представе је требао да носи назив Сусрет. Јозеф Ван ден Берг, у моменту његовог духовног и животног преображаја је био ожењен и имао четворо дјеце. Једна његова ћерка Лоте Ван ден Берг ће постати познати писац и сценариста, такође ће годинама после ових догађаја, написати књигу како се носила са очевим наглим промјенама, остављању посла, па чак и породице, да би живио аскетски, што би многи могли окарактерисати као себичност.
Остављање свијета и чак властите породице се догодило тако што се преселио као подвижник у градску гаражу у једном холандском граду. Међутим, под притиском власти морао је напустити исту, чак су и два локална тинејџера протестовала због ове одлуке. Ипак, један мјештанин му је понудио да живи на његовом плацу испод једног дрвета, гдје је направио колибу. Ту је остао до краја свог живота живећи подвижнички у држави коју данас многи представљају као симбол декаденције Запада. Не спашава мјесто човјека, већ Бог.
Јозеф Ван ден Берг, упокојио се у Грчкој 2023. године. Током живота без обзира што је напустио глуму, изазивао је велику пажњу холандске јавности, због свог необичног начина живота. Бар једном годишње рађене су документарне емисије о њему.
Можемо закључити да је Јозеф Ван ден Берг, постао највјероватније нови светитељ Православне Цркве. Па, ако се заиста тога удостојио, молимо га да се помоли Богу за нас.
