Пише: Војин Грубач, предсједник НВО Центар реалне политике
НВО Центар реалне политике
Саопштење за јавност (14.07.2025.)
Шовинистички скандал који се десио код споменика Партизану борцу на Горици, гдје је група идеолошких екстремиста дивљачким понашањем, све уз сумануте етикете онемогућила обраћање градоначелника Подгорице Саше Мујовића јавности, представља унапријед режирану представу опозиције и највјероватније њихових сарадника у виду лажног СУБНОР-а.
У таквој ситуацији, градоначелник Саша Мујовић је исправно, господски одустао од обраћања јавности јер џентлмени немају потребе да дају изјаве пред режираном гомилом фрустрираних идеолошких џунглаша и политички напаљених пуноглаваца којима је смишљање бизарних перформанса највеће достигнуће од пада Ђукановића 30. августа 2020. године. Они ништа друго и не умију да раде.
Моралну одговорност за тај догађај морају сносити и представници тзв. СУБНОР-а Црне Горе, који се представио као организатор скупа, а то су: Зувдија Хоџић, Милојица Дакић и Драган Митов Ђуровић. Та организација и ти људи су деценијама били сателити и вјерни партнери свирепог Ђукановићевог режима док је он вршио свеопшту похару ресурса Црне Горе.
Тај СУБНОР је ћутао када су под влашћу Ђукановића угашена сва предузећа из социјалистичког периода, држава се претворила у платформу за шверц цигарета и кокаина, систем државне управе се стопио са организованим криминалом, 25.000 људи са лажним дипломама примљено у државне институције уништавајући тиме средње и високо школство, 220.000 људи исељено из Црне Горе, наркотици и стресови учинили да данас имамо 63 одсто жена и 30 одсто мушкараца који користе психотропне супстанце. А заузврат смо од њих добили споменике Јосипу Брозу и Љубу Чупићу, па се питамо да ли су та два споменика компензација за зло које је за собом оставио режим Ђукановића а којем је СУБНОР био асистент и идеолошки штит за нечасне радње? Апсурдно је да су та два споменика подигнута од стране оних који су уништили све трагове социјализма у Црној Гори, претварајући је у земљу криминала и безакоња.
Тринаестојулски устанак: сабор слоге у којем није било четника и партизана
Осим тога, дотични СУБНОР је у том периоду био идеолошки задужен за подстицање омразе у народу по свим идеолошким шавовима, све у интересу оних који су на Црну Гору гледали као на свој приватни посјед и плијен. Одлично се сјећамо екстремних изјава Зувдије Хоџића и његових сарадника из СУБНОР-а у вријеме литија.
То неодговорно спиновање историје смо видјели и у говору Драгана Митова Ђуровића који је јуче на Горици изјавио да је “30.000 грађана с петокраком на челу остало на бранику слободе”, мислећи на устанике 13. јула 1941. године.
Петокраке као симбола у Тринаестојулском устанку тешко да је могло бити из три разлога. Први, што је петокрака као симбол југословенских партизана тек усвојена на састанку у Столицама код Крупња 26. септембра 1941. године. Друга је, јер су у Тринаестојулском устанку од 32.000 устаника: 7.000 чинили људи комунистичке и лијеве оријентације, а 25.000 монархисти и они десне идеолошке оријентације, што им није сметало да буду скупа. Они не би дозволили да их било какви симболи раздвајају. А трећа, зато што у Тринаестојулском устанку није било партизана, нити четника а самим тим нити петокрака ни кокарди. Та поларизација је настала много мјесеци послије дизања устанка, као последица његовог гушења од стране италијанских дивизија и Муслиманских и албанских милиција као одреда одмазде над устаничким селима.
У Тринаестојулском устанку су учествовали људи разних политичких, идеолошких и партијских убјеђења, чији је једини симбол био слобода а циљ уклањање окупатора са тла Црне Горе.
Зато је Тринаестојулски устанак симбол слоге, заједништва и разумијевања у различитости, а не оно што су тзв. СУБНОР и неадекватни буљук који га је пратио демонстрирали на Горици: пројектујући изопачене идеолошке конструкције и прапотопско дивљаштво. Зато се поставља питање, шта су на прослави код споменика Партизану борцу на Горици тражили они који су сијачи магле, мржње и раздора те који никаквих додирних тачака немају са духом Тринаестојулског устанка, нити га уопште могу разумјети? Господска реакција професора Мујовића и салве осуда од стране јавности на рачун параноје носилаца инцидента на Горици, ставили су тачку на ту нечасну причу. То је потврда да већинска Црна Гора одлично разумије поруке које носи Тринаестојулски устанак, тај свијетли моменат историје Црне Горе који у себи носи саборност и слогу.
