Пише: Матија Бећковић
Гледај ме у очи
И само слушај
Немој да се плашиш мојих речи
И чудиш шта говорим
Мада знам да тражим
Нешто што ти није тражио нико
Али такву жељу
Не може ми испунити нико други
Услиши
Молимтисја
Смили ми се
Да ти будем ништа
Оно што сам ти био
Од првог дана
И што си знала да ћу бити
Кад тад
Ако нисам био одувек
Не тражим то да бих отишао
Него да бих остао
Заувек
Ништа је вечно
Све друго је од данас до сутра
Ако је ништа све
Зар је мало бити ништа
То је једино што немаш
А да није мене
Не би имала никад
Или би имала
Али то не би било
Право ништа
Нити ће ико
Моћи да ме замени
Ако не будем ја
То је једини реалан
И поштен начин
Да постојимо
Као своји на своме
Надам се да ништа не ремети
И не изневерава твоје наде
Неко ко не жели ништа
Осим да буде
Ништа
Али не било чије
Него твоје
Ништа
И не обично ништа
Него оно једно једино
Бескрајно и неуништиво
Бесмртно и славно
Блажено и благословено
Сушто и тријумфално
Велико Ништа
У пустињи вечности
Без почетка и краја
Која ће све надживети
Мада нисам против
И да будем какво било
Само да будем
Ништа
А ти одреди
Какво ти највише одговара
Јер и најмање ништа
Ипак је ништа
Пошто нико ником
Не може бити све
Ништа свима преостаје
Да све намири и изједначи
И нико не може да се жали
Да је могао имати више
И да има нешто веће и лепше
Од ништа
Не тражим да се заветујеш
Заклињеш и потписујеш
Верујем ти на реч
Ово је час
Да сведемо рачуне
И све изведемо на чистац
И назовемо правим именом
Мени није мало
Да будем ништа
Ако сам ништа
Некоме кога највише волим
Ништа није ништа
Ако сам теби ништа
Ништа би било ништа
Да сам ништа
Некоме ко ми није ништа
Шта је праведније
Него да теби будем ништа
Баш ја
Молимтисја
Мада ћу разумети
И ако нећеш
Више волим и да не будем
Ништа теби
Него све и свја
Било ком другом
Није важно шта си ти мени
Мени је довољно
Да будем ништа теби
Колико год да имаш
Места за ништа
Увек има
И зјапи празно
И не може се попунити
Ма колико се пунило
Цео живот сам чезнуо
Да будем неко и нешто
А ништа је највиши положај
Који се може достићи
Не знам никога
Ко би заслуживао
Више од мене
Да ти буде ништа
И тако се спаси
И нестане
Као да га никад није било
И баш зато
Никада не умире
Радуј се невесто
И помогни да будем
Оно што сам
И како се осећам
Кад будем сигуран
Да сам ти ништа
Мислићу само на тебе
И бити у твојој власти
И порасти у својим очима
И сам себи нешто значити
Зато што сам теби ништа
Тако ће се испунити судбина
Некога ко ово не би никад изговорио
А камоли молио
Да није спреман
Да буде одбијен
И не буде ни то
Што да се заваравамо
И целог живота избегавамо
Да се сретнемо са собом
И суочимо са истином
Шта смо једно другом
Док се то знало
И с тим било начисто
Живело се безбрижно
И смислено
Знам колико ризикујем
Што доводим до речи
Оно што се не говори
И не пише
Али нема другог начина
Да се све разјасни
Како бисмо живели
Као да ништа нисам ни помислио
А камоли говорио
Написао
И потписао
