Пишу: Жељка Јевтић, Бобан Каровић
Након више од пола године блокада и протеста, Србија улази у фазу коју су многи склони да окарактеришу као завршну. Осим прејаког описа, протест на Видовдан, на који су позвали студенти, готово да је отворио лицитацију ко тог или тих дана око историјског датума и побеђује.
Већ унапред јасно је да ако буде мање људи него на великом протесту у Београду 15. марта, власт ће то искористити за тврдње да све више људи увиђа да су протести и блокаде бесмислени, а да су студенти изгубили подршку. Међутим, да ли је то и тачно? НИН је разговарао са носиоцима протеста, студентима и професорима, и у њиховим плановима, стрепњама, жељама је одговор да ли је бунт против власти изгубио на енергији и колико је пресудно за цео процес који траје, а покренут је после пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, када је живот изгубило 16 људи, колико ће грађана на Видовдан бити на улици. Да ли је Видовдан ове 2025. дан Д, за кога и треба ли дешавања уопште тако посматрати?
Чињеница је да се од протеста најављеног за 28. јун много тога очекује. Студенти и професори, којима су се придружили грађани, сматрају да од тог дана треба да отпочне и коначни крај тренутне власти. Блокадом виталних саобраћајница намера је да се на миран начин издејствује расписивање избора. Студенти са којима смо разговарали кажу да ће се, како сада ствари стоје, захтевати да власт распише изборе за септембар.
Према последњим сазнањима са пленума београдских факултета, начелно је направљен договор да се блокира ауто-пут код Мостарске петље односно Газеле. План је да се ту поставе шатори, јасно поручи шта је захтев и да протести трају док се услов ‒ расписивање избора, и званично не објави.
Према сазнањима НИН-а, с друге стране, два, може се слободно рећи, највећа факултета понудила су колегама план блокада који подразумева опсежнију блокаду виталних праваца, а студенти ових факултета сматрају да само уколико ‘стане’ главни град, власт може бити приморана да и заиста делује и испуни захтеве. Судбина плана о ширим протестима, бар у тренутку писања овог текста, била је неизвесна. Са појединих факултета студенти кажу да ће се о томе гласати, а на појединим да је идеја одбачена и да се иде само на Газелу до расписивања избора.
Студенти су 28. јун за нови талас блокада изабрали смислено. Датум који је и кроз симболику, али и стварна дешавања током историје, посебан и свакако један од најзначајнијих почев од косовског мита, атентата на престолонаследника Франца Фердинанда и избијања Првог светског рата, преко Видовданског устава до државног празника. Тако су поприлично и сами себе и протесте ставили пред свршен чин ‒ или све или ништа.
Мада у тренутку када и поједини студенти и професори кажу да је енергија опала, да блокаде факултета више немају смисао, али и да је на пленумима све мање присутних, модел “или-или” је можда и оно што је преостало. Други, међутим, аргументовано тврде да није крај шта год да буде на Видовдан, јер ће јесен отворити питање литијума и подићи Јадар опет на ноге.
Када је реч о студентима у блокади, већина је става да је најављени протест прекретница којом треба да се оконча политичка криза у земљи. А разлога је много ‒ од почетка наставе условом који је поставила власт и тиме поприлично ефикасно разјединила студенте и професоре, хапшења, пријемни, одмори…
Само без насиља
Студенти сматрају да ће власт расписати изборе само уколико је приморана и нема други излаз. Тако се у предлогу, чија се судбина још увек не зна, наводи да је неопходна блокада која ће се из дана у дан ширити. Све би кренуло од Краља Милана, потом Аутокоманда и Бранков мост, затим Вуков споменик и дан након Мост на Ади и Газела. Према овом плану је и блокада пута који води ка депонији Винча. Како појашњавају план, само деловање са огромним ефектом ‒ може имати ефекта.
Иако су у јавности објављиване идеје о нападу на такозвани Ћациленд, тога нема ни у овом плану, који се може сматрати најсвеобухватнијим. Напротив, наводи се радикализација блокада у смислу која чворишта заузети, има идеја о постављању препрека па чак и од изливеног бетона, али уз стално понављање о ненасилности протеста.
Са студентским бунтом у друштву је расла и идеја о зборовима грађана и бар кад је реч о Београду формирани су и активни су у свим општинама. За 28. јун студенти очекују не само помоћ од досадашњих сабораца бајкера, ветерана и пољопривредника, већ и зборова. Непопуњено место још увек држе синдикати. Али је, према студентима, објашњење да они могу много више да изгубе и да је реч о читавим породицама које се угрожавају.
Пионирски парк: Шта кажу „студенти који желе да уче”
Одмах након најаве видовданског скупа уследила је реакција “студената који желе да уче”, који су отишли толико далеко тврдећи да њихове колеге у блокади тог дана намеравају да их убију.
“Они желе да нас убију ако се ми не померимо из Пионирског парка, из нашег Ћациленда, јер као што знате, са факултета су нас већ истерали. Ми људи немамо где да одемо одавде. Са факултета сте нас истерали”, поручио је један од “студената који желе да уче” у обраћању из Пионирског парка, где су ових дана обележили и 100 дана камповања на том месту. На ово је уследио одговор студената у блокади – “28. јуна неће бити насиља, јер студенте не занима насиље, већ Србија”.
Огласио се и Академски пленум, који је упитао студенте из Пионирског парка зашто не желе да уче сада када је велики број факултета прешао на онлајн наставу, те зашто сами не уклоне шаторе из центра града.
„Академски пленум позива све такозване студенте који желе да уче да заиста почну да уче и моментално, без одлагања, сами очисте нехигијенско насеље испред Председништва Србије. Уколико то не учине, доказаће тврдњу да им није циљ да уче, него да су политички инструментализовани провокатори који желе да изазову нереде и насиље“, навео је Академски пленум.
Студенти сматрају да су блокаде и грађанска непослушност легитимне и уставом загарантовано право на политички отпор. Да када су институције затворене, дужност је да се брани јавни интерес. У плану који су студенти имали на увид наводи се да се блокадама не руше институције, већ се бране од оних који их користе као приватни посед.
И док студенти непрестано понављају “крај је када ми кажемо”, део професора испунио је захтеве власти и изгласао наставу и испите. Међутим, када је реч о најављеном протесту, већина је на ‘студентској линији’. На најчешће постављано, али и наметнуто питање ових дана о масовности видовданског протеста, сматрају да број није најважнији већ енергија, која ће се изнова видети тог дана, и неодустајање од захтева.
Професор Филозофског факултета у Београду Оливер Тошковић каже за НИН да је јако тешко поредити скуп одржан 15. марта у Београду и предстојећи, видовдански, јер не постоје поуздани параметри на основу којих се може толико далеко погледати у будућност, нарочито код догађаја који су врло нестабилни и неизвесни.
“Можемо спекулисати о томе да ли је град већ празњикав, да ли је велики број грађана већ отпутовао негде, да ли су се можда људи уморили од вишемесечног протестовања. А можемо претпоставити и да су се примирили, да није било неких већих догађаја, можемо се осврнути на велики ангажман грађана на локалним изборима у Косјерићу и Зајечару, па на боље временске услове који нас вероватно чекају у јуну него што су били у марту… Како год да буде 28. јуна, незадовољство великог број грађана је ту и расте, акумулира се свих ових година током којих смо у поклопљеном лонцу који кључа, а поступци власти не делују нимало као неко гашење ватре, већ напротив као константно доливање уља. Притисци на бираче су све већи и већи, грађане који протестују пребијају, туку их палицама, газе… Дакле, незадовољство и енергија су ту, нису искипели још. А ако 28. јуна и не буде 300.000 људи, нека буде и трећина од тога, сетимо се да је та бројка од 100.000 људи довела до повлачења Америке из рата у Вијетнаму 1967. године, као и да је исто толико људи променило власт у Србији 2000. године. И имајмо на уму оно што студенти узвикују већ месецима током којих су пропешачили Србију и Европу: ‘Нико није уморан!’”, наводи Тошковић.
Професор Факултета политичких наука (ФПН) у Београду Дејан Павловић сматра да ће видовдански протест бити “масован, тензичан и свечарског карактера”, али ће бити, процењује он, око три пута мањег обима у односу на скуп 15. марта.
“Они који имају заказана летовања или летње послове и радове неће бити вољни да их отказују зарад ‘још једног историјског скупа’, који наликује оном чудесном окупљању на Славији 22. децембра 2024. године. Студенти ће формално затражити изборе, а режим ће се оглушити о тај захтев, гледајући на њега као на свилен гајтан. И тада ће свима бити јасно да ће вероватно кључна тачка у времену бити 1. септембар 2025. Да ли ће кренути школска година за основне и средње школе? Да ли ће се још неки сектори прикључити просвети? Држава ће наставити да функционише као грогирани боксер, са празном касом, драстично смањеном јавном потрошњом и пет милијарди евра задужења у првој половини године. Подсетићу, најављено је задуживање од три милијарде евра за читаву годину. Али ко више чита шта пише у буџету и у актима Фискалног савета”, каже Павловић.
Када је реч о летњим месецима као критичним за протесте, Тошковић каже да енергија увек може да опадне током времена, али и да се увећа.
“Било који догађај може енергију протеста да врати на врхунац у року од пар дана, јер, као што сам већ поменуо, власт не чини уступке, не гаси ватру, већ константно долива уље, врши све већи притисак, све је оштрија и агресивнија, што доводи до све већег незадовољства грађана. Представници власти професоре недељама толико малтретирају и вређају да су професори блокирали једну од главних раскрсница у Београду и та 24-часовна блокада траје већ недељу дана. Уместо да испуни студентске захтеве од пре седам месеци, власт је одлучила да нас кажњава, укине плате, прети факултетима стечајем, што је последично довело до већег бунта и блокирања раскрснице. Тако да, докле год власт притиска, прети и вређа, енергија је ту, тиња и само је питање у ком тренутку и на коју ће страну почети да кипи”, наводи Тошковић.
Да ли је година пропала?
И док се студенти припремају за предстојећи скуп, власт непрестано говори о изгубљеној академској години. Овај баук професори не виде тако. Професор Тошковић каже да је губљење академске године “страшило” којим се студенти, професори, а нарочито шира јавност плаши и уцењује од почетка студентског протеста.
“А нарочито се последњих неколико недеља користи од стране власти да се универзитети буквално уцењују тзв. ‘губљењем године’, врши се притисак да се почне са различитим назови облицима наставе, која на све личи само не на наставу, јер је очигледно важно само да се јавности објави да је ‘нешто’ почело на факултетима, да власт сакупи неки политички поен, можда неки глас више, а суштина се уопште и не помиње. А шта је суштина? Суштина је у томе да се о разлозима због који је студентски протест почео више и не говори, да се ‘покривају’ новим притисцима и уценама које од стране власти стижу ка универзитетима, а да више нико малтене и не помиње документацију о реконструкцији надстрешнице железничке станице у Новом Саду, која се, сетимо се, срушила након реконструкције обавијене велом ‘јавне’ корупције и убила 16 особа”, каже Тошковић и наставља:
“Све ово је могло да буде решено још пре седам месеци да је власт одлучила да ту документацију објави или једноставно призна да је нема, да је пустила у рад јавни објекат без 2/3 неопходних дозвола и документација и прихватила одговорност. Пошто се то није десило, а како оправдано сумњамо, неће се ни десити, студенти и професори су природно наставили да инсистирају на испуњењу захтева, а власт је својим нечињењем довела све нас у шкрипац, у који нас још више гура сваког дана и још нас уцењује гурајући нас у тај шкрипац, а заправо тражи од нас да одустанемо од својих захтева, објављених још у новембру 2024. Академска година је могла да се одвија нормално и да се настави са њом још у децембру 2024, могла је да се настави у било ком тренутку до данас, само да су захтеви испуњени. А пошто нису, дошли смо у ситуацију да смишљамо како ћемо завршити академску годину уз минимизацију штете по све учеснике, садашње али и будуће студенте.”
Без скупа власти 28. јуна у Београду
Иако се првобитно појавила информација да и власт планира велики скуп у Београду 28. јуна, то је у уторак ипак демантовано. Председник Александар Вучић је рекао да на Видовдан у Београду неће бити великог скупа Покрета за народ и државу, али да се размишља о Новом Саду за 28. јун или 5. јул.
“Свакако желимо да избегнемо сукоб јер смо ми одговорни људи”, рекао је Вучић за РТС. Додао је да су они пре четири-пет месеци најавили скуп на Видовдан, а да је на, како је рекао, “блокадерским телевизијама” могло да се чује да су организовали контрамитинге.
“Никада нисмо организовали контрамитинг. Увек су лагали, као што сте видели до сада. Ми не желимо сукобе”, навео је Вучић. Казао је и да ће за три месеца он бити један од оних “који ће физички чувати блокадере од напада обичног народа”.
Професор Дејан Павловић сматра да је, када је реч о академској години, заправо на делу питање форме и суштине.
“Форма ће бити наводно задовољена тако што ће се штриклирати да је настава обављена и почеће испитни рокови. Сва три актера ‒ студенти, факултетске управе и власт ‒ инсистираће на својој пројекцији реалности. Студенти ће позивати на бојкот, а многи ће тражити и добити статус мировања. Професори ће добити плате са укусом горчине, након три месеца живота са 12,5 одсто примања. Власт ће тврдити да је увела какву-такву дисциплину, али је свесна да је реч о привиду и да високошколско образовање није консолидовано. Почетак академске године 2025/26. биће лакмус-тест где смо. У садржинском смислу квалитет наставе ће бити минималан, трпеће продукција научних радова и међународна сарадња”, наводи саговорник НИН-а.
Извор: НИН
