Piše: Branko Žujović
Teme prijemnog ispita bile su pažljivo osmišljene, tako da od učenika traže autentičan izraz, originalnu misao i duboko promišljanje, a ne samo ponavljanje naučenog.
Dok se svet bavi napadom Izraela na Iran (i iranskim odgovorom), sukobom u Ukrajini, pitanjima veštačke inteligencije ili klimatskim promenama, u Kini se, premda ova zemlja trpi velike političke, ekonomske i vojne pritiske, diskretno sprovodi čitava obrazovna revolucija koja i te kako zaslužuje pažnju.
Na ovogodišnji nacionalni prijemni ispit za fakultete, poznat pod nazivom „gaokao“, izašlo je 13,35 miliona učenika. O gaokau govorimo kao temelju kineske meritokratije, a ovogodišnji je, gotovo u celosti, sproveden prema unapređenom sistemu koji ne samo da menja način ispitivanja, već suštinski unapređuje kinesku paradigmu obrazovanja ka novoj eri.
Reformisani gaokao
Više od 98 odsto od ovogodišnjih kandidata učestvovalo je u reformisanom gaokau, u potpunosti usklađenom s novim nastavnim standardima.
Ovaj podatak dovoljno govori o obimu promena koje se sprovode u Kini. Umesto usredsređenosti kandidata koji polažu prijemni ispit na enciklopedijsko znanje i puko baratanje podacima, akcenat je stavljen na moralno vaspitanje, kompetentnost i kritičko razmišljanje.
„Jedna od glavnih kritika gaokao sistema bila je njegova prevelika usredsređenost na memorisanje činjenica, dok su kreativnost, kritičko razmišljanje i socijalne veštine često bili zanemarivani. Kako se kinesko društvo sve zahuktalije razvija ka ekonomiji znanja i inovacija, raste potreba za obrazovanjem koje neguje širi spektar sposobnosti. To podstiče debate o tome kako prilagoditi gaokao savremenim zahtevima“, objavio je list „Čajna dejli“.
Reforma kao neophodan korak
Reklo bi se da je to velika i hrabra, ali pre svega neophodna promena, u zemlji koja preuzima svetsko ekonomsko kormilo i igra sve vežu ulogu u međunarodnim odnosima, ali i poznatoj po visokom unutrašnjem akademskom pritisku.
Novi sistem polaganja gaokaa ima dva modela.
Većina kineskih provincija koristi model „3+1+2“, koji podrazumeva tri obavezna predmeta, kineski jezik, matematiku i strani jezik, zatim jedan izborni predmet (fizika i/ili istorija), kao i još dva predmeta od ponuđena četiri: hemija, biologija, geografija i političko obrazovanje.
U manjim oblastima i dalje se koristi stari „3+3“ model, u kom učenici biraju tri izborna predmeta bez ograničenja.
Učenici sada uče ono što ih zanima
Iako deluje tehnički, ova promena ima duboke pedagoške implikacije. Kombinacija obaveznih i izbornih predmeta omogućava veću fleksibilnost i personalizaciju obrazovanja. Učenici, naprosto, uče ono što ih zanima i u čemu se ističu, što podstiče motivaciju i daje još bolje rezultate.
Sve teme su bile pažljivo osmišljene tako da od učenika traže autentičan izraz, originalnu misao i duboko promišljanje, a ne samo ponavljanje naučenog.
Ispiti iz matematike i prirodnih nauka doneli su zadatke iz stvarnog života: zadaci o jedriličarskom takmičenju, vezi bolesti i ultrazvučnih testiranja, analizi vremenskih uslova za sadnju drveća…
Ovo su konkretni izazovi iz stvarnosti koji traže više od pukog znanja, zahtevaju razumevanje konteksta, logiku i kreativno razmišljanje.
„Naučiti decu da misle“
Profesor Vang Ning sa Pekinškog pedagoškog univerziteta istakao je, kako prenosi kineska štampa, da su nova pitanja iz kineskog jezika strukturirana tako da zahtevaju dubinsko razumevanje odnosa među informacijama.
To je ono što se u modernoj pedagogiji naziva „viši nivo spoznaje“, što zapravo znači naučiti decu da misle.
Ne manje važno, kineske vlasti su sprovedene ispite povezale sa uvidima iz učionice. Analizirani su uslovi rada, način na koji se nastavni materijali prezentuju i koliko su učenici u stanju da to znanje efikasno primene na ispitu. Dakle, testovi nisu bili izolovani instrumenti, već deo šireg, ukoliko tako može da se kaže, obrazovnog ekosistema koji povezuje način učenja, samu nastavu, evaluaciju, ali i razvoj nastavnog kadra.
Razlika u viziji budućnosti
Neko bi rekao: zar to ne bi trebalo da bude norma svuda? Nažalost, u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju, obrazovni sistemi i dalje se bore sa formalizmom, nepotrebnim gradivom i učenjem „za ocenu“, čak i pukim karijerizmom u kom formalno školovanje ne podrazumeva obavezno i uvek suštinsko obrazovanje.
To nije samo obrazovna razlika – to je razlika u viziji budućnosti.
Naravno, ne treba idealizovati ni kineski sistem. Ali, tom sistemu ne može se osporiti da su njegove dubinske reforme pokazatelj ozbiljne namere države da obrazuje mlade ljude koji neće samo biti akademski uspešni, već i društveno odgovorni, nacionalno svesni i sposobni da rešavaju realne probleme.
Obrazovanje za novu eru
Kineski primer pokazuje da obrazovanje može da bude više od pukog „prenosa“ informacija. Obrazovanje mora da bude sredstvo oblikovanja građana koji razumeju svet oko sebe, imaju stav, ali i veštinu da taj stav pretoče u društveno i državno korisnu akciju. Za društva u tranziciji, što je jedan od eufemizama za neokolonijalni status države kao što je naša, ovo je izuzetno važna lekcija koja dolazi sa Dalekog istoka.
U vremenu kada se obrazovanje u mnogim zemljama svodi na minimalne standarde i „prepisivanje“ rešenja sa Zapada, koji, opet, podrazumevaju podređenost naučnih istraživanja i samih činjenica korporativnim i ideološkim obrascima, Kina bira sopstveni put poboljšanja ne samo obrazovnog, već i svog meritokratskog sistema.
Kineska deca, očigledno, neće samo polagati testove. Ona će polagati ispite zrelosti u svetu koji sve brže menja pravila igre.
Budućnost gaokao ispita u Kini leži, očigledno, u ravnoteži tradicije i inovacija. Dok pritisci za promenu rastu, važno je da reforme budu pažljivo osmišljene kako bi obrazovni sistem ostao fer, konkurentan i usmeren ka razvoju mladih ljudi koji će biti nosioci buduće kineske ekonomije i društva u novoj eri.
Izvor: RT Balkan
