Piše: Stevan Raičković
O dugo nam treperi pred okom
Put dug i žut od jare.
Sa strane samo trske i bare
sa žabljim i gušterskim skokom.
Mi idemo pomno kroz sve to.
A slutimo žita, raži
hlad, neku ljubav bez laži,
neki cvet, nešto sveto.
O znamo još i šta nas čeka
na putu kroz ovo leto:
Prah, neko zaspalo pseto.
I – možda bulka daleka.
O znamo mi, znamo, znamo,
ali ipak koračamo.
Izvor: Fenomeni
