Smatram da bi svi naši napori u polju nauke i umetnosti, pa i samo postojanje Akademije izgubili smisao ako dopustimo da cvet našeg podmlatka prebijaju, gaze, demonizuju, ucenjuju i proganjaju, ako ih ne zaštitimo, ako ispunjenje njihovih pravednih zahteva ne usvojimo kao svoj prioritet, ako se ne uspravimo i ako ne postanemo moralni oslonac u borbi za pravedan cilj, rekao je akademik Slobodan Vukosavić. Njegov govor je prvi od tri koja ćemo objaviti integralno, dan za danom
SANU je stub intelektualnog i kulturnog života ove zemlje, zadužena za očuvanje nacionalnog identiteta, jezika, istorije i tradicije, za stvaralačku i organizacionu delatnost od značaja za društveni, ekonomski i kulturni razvoj, kao i za podsticanje unapređenja u nauci, umetnosti i obrazovanju. Da bi naši napori imali svrhu, potrebno je da društveni život i donošenje odluka budu u rukama vlasti koja se rukovodi etikom i koja uzdiže društveni interes iznad lične koristi.
Trud nam je jalov bez funkcionalnih institucija, poštovanja ustava i zakona, istinitog i pravovremenog informisanja javnosti, transparentnosti u javnim poslovima i bez mogućnosti da građani artikulišu i zaštite svoje interese na slobodnim izborima. Aktuelna zbivanja pokazuju da su naši ključni ciljevi ugroženi, da ćutanje više nije opcija, i da je neophodno načiniti odlučne akcije i jasne korake kako bi opravdali naše postojanje, ulogu i svrhu.
Aktuelna vlast se rukovodi uskim ličnim interesom zarad koga ugrožava ključne društvene vrednosti i resurse. Ona nastoji da stvori privid formalne legalnosti i da iznudi privid podrške građana. Zarad svojih ličnih i prolaznih ciljeva, vlast ugrožava ključne nacionalne interese, razara institucije, budzašto prepušta resurse i temeljno ugrožava budućnost države i društva. Zarad očuvanja vlasti, netransparentno se prihvataju štetni sporazumi i ugovori kojima se resursi, teritorije i stanovništvo predaju, napuštaju i izdaju. Građanima Srbije su ugrožena elementarna ljudska prava, mnogi su izloženi brutalnim progonima, dok mnogi žive u zatrovanoj sredini, bez pitke vode i čistog vazduha.
Vlast se ne bavi rešavanjem ključnih društvenih problema i opstaje uspavljujući javnost lažnim medijskim prikazima i sprovodeći izborne manipulacije. Sprovodi se zabranjena funkcionerska kampanja, neregularnost biračkih spiskova premašuje svaku razumnu granicu, dok su široko zastupljeni zastrašivanje, ucene i potkupljivanje. Zloupotreba medija dostiže nezabeležene razmere, a svaka kritika vlasti izlaže kritičare demonizaciji i sistematskom progonu. Vlast je posvećena identifikaciji i suzbijanju svakog oblika otpora, i sklona je da svako zalaganje za demokratiju, istinu i pravdu prikaže kao izdajničko delovanje stranih plaćenika. Kao posledica, izbori u Srbiji nisu slobodni i ne daju mogućnost građanima da zaštite svoje vitalne interese i prava. Gde god je volja naroda izigrana, tu vlast nije smenjiva, gase se slobode, uspostavlja se diktatura i lična vlast bez kontrole, odgovornosti i granica. Takav sistem guši slobodnu misao, ne dopušta napredak, grčevito održava status kvo, koči pozitivne promene, stvara razdor, seje strah, razara ekonomiju i uništava sopstveni narod.
Korupcija, zanemarivanje struke i kršenje normi i zakona dovelo je do stradanja nevinih građana u novembru 2024. Dobar deo starijih je ćutao, neki zbog nedostatka interesa ili informacija, drugi zarad sitnog ličnog ćara, kogod iz straha za svoje pozicije i prihode, a svi uz kukavne pokušaje da svoje ćutanje ili pokoravanje racionalizuju ili prikažu kao mudrost. Deca nisu ćutala, usprotivila su se, užasnuta neskrivenim zlom koje im je puklo pred očima, nastojanjem vlasti da dezinformišu javnost, da prikriju i zaštite krivce za tragediju, da utiču na tužilaštvo i sudstvo i da ugroze funkcionisanje institucija sistema.
U potrazi za pravdom, deca su ostala bez šire podrške. Postala su meta režimske i medijske hajke za koju su politički i moralno odgovorni nosioci najviših javnih funkcija, jer su svojim činjenjem ili nečinjenjem, a posebno označavanjem studenata najpogrdnijim kvalifikacijama ohrabrili nerazumne pojedince i kriminalce da nad njima sprovode brutalno nasilje. Smatram da bi svi naši napori u polju nauke i umetnosti, pa i samo postojanje Akademije izgubili smisao ako dopustimo da cvet našeg podmlatka prebijaju, gaze, demonizuju, ucenjuju i proganjaju, ako ih ne zaštitimo, ako ispunjenje njihovih pravednih zahteva ne usvojimo kao svoj prioritet, ako se ne uspravimo i ako ne postanemo moralni oslonac u borbi za pravedan cilj.
Radmila Stanković: Izbor za SANU, kandidati za nove akademike
Pasivnost mnogih društvenih slojeva sveo je otpor štetočinskoj vlasti na Univerzitet i studente. U nastojanju da očuva svoj uzurpatorski položaj i lažnu sliku o sebi, vlast se okomila na Univerzitet u očiglednoj nameri da ga ukine i zameni nekom poslušnijom alternativom. Univerzitet predstavlja temelj razvoja svakog društva jer stvara obrazovane pojedince, sposobne za kritičko mišljenje i inovacije. Slobodna misao je ključna za napredak – bez nje nema ni nauke, ni demokratije, ni opstanka. Profesori, kao nosioci znanja i moralni uzori, imaju odgovornost da neguju istinu, podstiču slobodu govora i ohrabruju mlade da misle svojom glavom. Društvo koje ne ceni ove vrednosti, rizikuje da zaostane, zastane i nestane. Univerzitet je zalog budućnosti društva i države, i zato je svaki pokušaj njegovog razaranja krunski dokaz zlih namera izvršioca i nalogodavaca.
Usmerenost ka vrhunskim dostignućima u umetnosti i nauci može umanjiti pažnju koju posvećujemo svakodnevici i učiniti da previdimo mnoga zlodela i nepočinstva. Danas smo grubo suočeni sa beskrupuloznom manjinom koja svoju vlast temelji na nemoralu i profitu, zbog koga zanemaruje i najsvetije društvene interese. Zarad opstanka, neophodno je vratiti etiku u državne poslove. Akademija je umetnički i naučni svetionik, ali danas mora biti i moralni svetionik koji će se posvetiti nužnoj društvenoj samoodbrani, i koji će u tu svrahu okupiti i druge institucije na kojima počiva društvo. Čvrsto verujem da postoji potreba da podignemo svoj glas, i da se kao ustanova jasno i odlučno stavimo u zaštitu istine, pravde, prava, Univerziteta, profesora i studenata, bez kojih bi naše društvo izgubilo budućnost, dok bi Akademija izgubila svoju svrhu i cilj.
Izvor: Radar
