Piše: Aleksandar Apostolovski
Sveta stolica nikada ne donosi odluke u toku jedne noći ili dana. Da nije tako, Sveta stolica bi kao i mnoge države već to uradila, odnosno priznala bi Kosovo. A znamo da nije.
On je čovek sa dobrim kartama u rukama, mnogo boljim nego što je imao njegov prethodnik papa Franja, rekao mi je kardinal Ladislav Nemet, beogradski nadbiskup i metropolit, analizirajući ulogu koju bi mogao imati novi papa Lav Četrnaesti. Za mnoge je izbor novog poglavara Rimokatoličke crkve bio iznenađenje, ali takav utisak ne odaje uvek dobro raspoloženi kardinal koji je učestvovao u konklavi, misterioznom izboru novog pape. Šta se sve događalo u „sobi koja se može zaključati” i kako je upravo Nemet bio prvi od moćnih kardinala koji je po izboru prvog američkog pape prišao i večerao sa njim?
Na razgovor je došao u svojoj svešteničkoj odeći. Samo specijalno izrađeni zlatni prsten koju mu je dao papa Franja, za one koji poznaju vatikanske tajne, odaje da sedim sa kardinalom.
Kao prvi kardinal elektor u istoriji katoličke crkve u Srbiji, učestvovali ste u konklavi i kažete da papa Lav Četrnaesti deluje opušteno…
Izvinite, mi smo se dogovorili sa sveštenicima u Beogradskoj nadbiskupiji da ćemo ga zvati Leon Četrnaesti. Ne Lav. Jer, nekako, lav prestraši i zvuči opasno. Ovako, Leon zvuči jako lepo.
Dakle on je papa Leon Četrnaesti. Po vama, on deluje opušteno, američki. Šta to tačno znači?
Američki narod je mlad narod. To nije kao što mi možemo da kažemo, tu smo 1.000 ili 2.000 godina, pa se nakupilo svega i svačega. Taj mladi američki narod je u poslednjih 350 godina od nule krenuo do toga da je danas najveća sila na zemlji. To daje narodu, a i članovima tog naroda, jednu unutrašnju sigurnost. Da ne gledaju na sve sitnice, da onako široko gledaju velike linije i velike stvari koje se dešavaju na svetu i mislim da će to pomoći papi da te stvari koje su 1.000 ili 2.000 godina stare u hrišćanstvu ili u katoličkoj crkvi vidi novim očima. Još dok je radio u Rimu, pre nego što je postao biskup, zvali su ga Latino Jenki.
Taj nadimak Latino Jenki deluje kao da novi papa ima tarantinovsku biografiju. Da li će ona promeniti imidž Rimokatoličke crkve?
Svaki papa nešto menja. Sećate se kako je Ivan Pavao Drugi, kad je došao na mesto rimskog biskupa, promenio sam način komuniciranja. On je počeo da peva, da ide sa ljudima. Pavle Šesti je bio gospodin. Fin, uvek pažljiv. Evo papa Leon Četrnaesti je bio sa teniserom Sinerom. Imao je reket u ruci i razgovarali su.
Papa Leon Četrnaesti je duhovit. Koristio je igru reči, aludirajući šaljivo da je Siner „grešnik”.
Da, papa igra svake nedelje tenis i sad je pitanje da li će nastaviti. On je rekao – ako može, može. Pitali su ga da mu dovedu protivnika, a on je rekao može svako, samo Siner ne.
Da li je istina da će novi papa da igra sa legendarnim Agasijem zajedno u dublu u dobrotvorne svrhe?
To nisam čuo. Ali ne bi me iznenadio da igra zajedno sa Agasijem. Taj čovek toliko će promeniti imidž da ćemo se pitati, Bože moj, odakle je on izašao?
Kada je izabran, rekli ste, bio je potpuno sam i nije očekivao da će postati papa. Vi ste mu prišli i večerali s njim. O čemu ste razgovarali i kako se osećao? Da li je bio potpuno iznenađen?
Kada čovek uđe u konklave, onda zaboravi sve te kombinacije koje je čuo. Njegovo ime nije bilo previše poznato. Mi smo imali razgovore pre konklave i njegovo ime se jako retko pojavljivalo. Međutim, u unutrašnjim, manjim krugovima, i te kako snažno je odjeknulo. Novinari su ga obilazili, on nije bio tako komunikativan dok je bio običan kardinal. Ali, sada, kada je u centru pažnje, to jako dobro koristi. Niko unapred ne računa s tim da će postati papa, jer to je ogromna odgovornost. Ja bih rekao, niko se ne gura da postane papa. Zamislite sada njegov život. Iz jednog trenutka u drugi. On se presvukao iz tog običnog kardinalskog ruha, obukao je belo i on je postao izolovan od nas. Mi smo mu polagali zavet poslušnosti. On je sad drugačiji. Zaista je bio sam kada je došao na večeru. On je došao pola sata kasnije, kada je saznao da je papa. Mi kardinali smo već bili u dvorani. Svako je bio kod svog stola. Njegov sto je bio prazan. On je stajao tamo, gledao nas je. Niko ne sme da sedne kod njegovog stola dok njega nema. Onda smo nas dvojica-trojica ustali i prišli k njemu jer bilo bi glupo da papa bude sam na prvoj večeri. I Bogu hvala, rekao je: „Dođite, sedite.” Kazao je da je pod osećajima koji ga jako obuzimaju, jer ne zna šta će biti. Ali ako smo mi, i to s takvom većinom glasova od 133 kardinala, glasali za njega, a 89 je bilo potrebno da pobedi, znači da je dobio ogromnu podršku. To daje sigurnost čoveku da on stvarno može nešto da napravi. Razgovarali smo, naravno, o fudbalu.
On navija za Romu, zar ne?
Da, ali je zamolio, nemojte da kažete to, navijači Lacija više neće dolaziti u crkvu. Ima neki američki humor, to mi se sviđa kod njega. Razgovarali smo o njegovoj porodici, da li je razgovarao sa svoja dva brata. Rekao je, nisam još dobio telefon. Za vreme konklave oduzimaju nam telefone, elektroniku, tako da nema nikakve komunikacije sa spoljnim svetom. To je suštinska stvar, jer on nije imao ni trenutka slobode. I tako će ostati. Sećate se pape Franje? Kad je postao papa, nikad više nije bio u Argentini. Zamislite, dođete u Rim, planirate dve nedelje nekog posla, da izaberete novog papu. A zapravo ostanete kao papa zauvek tamo. Ne mogu to da zamislim. Bio sam danas u Banatu, hvala Bogu. Odem u mesaru i kupim prave one banatske stvari, slaninu i kobasicu. Čoveče, ja nikad to više ne bih mogao da vidim kao papa.
Da li je nepristojno da vas pitam kome ste dali svoj glas?
To ne bih rekao. Na početku postoji služba molitve, ulazimo u Sikstinsku kapelu, pevamo i onda svako lično polaže zakletvu da neće ništa odavati. Jer ako bi neko rekao – ja sam za njega, ovaj se podlizuje, hoće nešto. Ako kažem – nisam za njega, onda je još gore. Sve je apsolutna tajna i mislim da je to dobro. Ogromna je vlast biti papa i nije svako savršen, pa da neće to da uzme u obzir ko je bio na drugoj strani. Bolje je radi jedinstva da budemo svi zajedno.
Državni sekretar Vatikana Pjetro Parolin, koji je vodio konklavu, slovio je kao favorit. Šta se u međuvremenu dogodilo pa su kardinali promenili mišljenje?
Imali smo 12 dana razgovora uoči konklave, posle smrti pape Franje. Tema je bila aktuelna situacija katoličke crkve u svetu, situacija u samom svetu, šta se sve događa i koji tip čoveka ili profil pape mi tražimo kao najbolji odgovor za te izazove. Na kraju dvanaestog dana mi smo znali šta tražimo. Misionara, čoveka koji je otvoren da dalje širi evanđelje. Druga stvar je bila da nam je potreban čovek koji je imao iskustvo aktivnog rada na različitim kontinentima. Sadašnji papa Leon Četrnaesti je radio na tri kontinenta, upoznao je tri jezika i tri kulture. On je čovek koji može da shvati ne samo katolike nego i složenost ovog sveta i kako da pomogne da se stvari vode napred i pozitivno reše. To su bila ta tri kriterijuma.
Hajde da još malo uzburkamo priču. Da li je Donald Tramp, odnosno Vašington, umešao prste u izbor pape?
Ma nije.
Nekoliko dana ranije američki predsednik Donald Tramp je objavio foto-montažu sebe kao pape. Da li je time hteo da pošalje poruku da stiže američki papa?
Ne znam šta je bila njegova namera, samo znam kakve su bile reakcije. Konferencija američkih katoličkih biskupa objavila je oštru protestnu notu da je to neumesno. Ne znam da li ste čuli odgovor Donalda Trampa. Rekao je: „Pa Melanija je bila zadovoljna.”
Dakle, Tramp nije birao papu.
U svakom slučaju on nije. Ono što je uzburkalo nas kardinale, to je bio predsednik Francuske Makron, koji je došao na sahranu pape Franje sa suprugom i sazvao je sve francuske kardinale u ambasadu. I to je odjeknulo jako negativno.
Šta bi to diplomatski moglo da znači? Da je Emanuel Makron pokušao da utiče na izbor pape?
Na izbor pape ne. Ali na sliku ili na imidž francuskih kardinala koji su otišli na susret sa predsednikom, koji je inače poznat kao osoba koja ni sa religijom, ni sa katoličkom crkvom nema puno veze, osim toga da se hvali da je blizu crkve. To je bilo politički nesmotreno, jer je ispalo da Makron favorizuje svoje Francuze. Napravio im je samo medveđu uslugu.
Da li ste gledali film „Konklava”?
Jesam, još kada nisam ni mislio da će papa Franja da nam ode.
Kao da se i Holivud spremao za izbor poglavara katoličke crkve. Ovo vas pitam jer ste rekli da Vatikan ima meku moć. Dostiže li ona do Holivuda, Bele kuće i Amerike?
Sama tema Vatikana i svega oko Vatikana česta je tema u javnosti. Sećate se knjiga Dena Brauna. Engleski kardinal, nadbiskup Londona, Nikols se zove, poznaje pisca knjige iz koje je napravljen scenario za film „Konklava”. Poznaje i reditelja koji je režirao film. Oni su u Londonu. U svakom slučaju, hteli su da naprave nešto senzacionalistički, ali utemeljeno na istorijskim podacima. Stvarno, kad pogledate film, sve osim krajnjeg rezultata je kao u životu.
Da li vam se dopada film?
Da, baš mi se dopada.
Da li Vatikan ima neki uticaj da Ralf Fajns konačno dobije Oskar za glavnu mušku ulogu?
Nema. Ta meka moć Vatikana stane ispred Holivuda.
Rekli ste da će papa učiniti velike stvari. Mislite li na njegovo mirovno posredovanje u ratovima u Ukrajini, Gazi i ostalim svetskim žarištima? To recimo papa Franji nije uspelo.
Različita vremena, različiti zadaci, različite osobe. Papa Franja je u jednoj situaciji kad je rat izbio već govorio o trećem svetskom ratu u komadima i to stvarno ide tako.
I bio je u pravu.
On se borio koliko je mogao. Situacija se sada promenila. Posle tri i po godine rata u Ukrajini i godinu i po dana za Gazu, ljudi se umaraju, čak i oni koji vode ratove. Nadam se da će to biti sada pozitivnije, taj pristup mirovnim razgovorima i dijalogu, da se okončaju ta krvoprolića. Strašno je šta se događa. U ovom trenutku papa Leon Četrnaesti ima bolje karte u rukama nego što je to imao papa Franja.
Kada to kažete, očekujete li skori susret američkog predsednika i „američkog pape”. Verujem da će Tramp jedva čekati da se vidi sa Leonom Četrnaestim.
Tramp je najavio da će u nedelju doći na otvaranje njegove službe. Nadam se da će naći 10–15 minuta da razgovaraju privatno.
Verujem da će naći mnogo više vremena.
Moguće. Drugačija su vremena, drugačije su i karte. Franja, koji dolazi iz Južne Amerike, nikad nije bio toliko otvoren prema američkim pitanjima. Nekako Latinosi nikada nisu bili posebno otvoreni prema Amerikancima.
Opisali ste papu kao čoveka apsolutno nadarenog za medije, da govori kraće nego Franja i da koristi manje pobožnih reči, da govori američki. Zašto mislite da je to važno u svetu društvenih mreža i revolveraških medija?
Ako napravite analizu jezika, komunikacije tih društvenih sredstava današnjih mreža, onda znate – što kraće tim bolje. Ne mora da se objašnjava, samo kratko ubaciš „Tiktok”, „Fejsbuk”. Duge tekstove niko ne čita, budimo iskreni.
Da se prebacim na domaći teren. Upoznali ste papu sa pravoslavnim kalendarom. Rekli ste mu da su prve reakcije pravoslavnog sveta na njegov izbor jako pozitivne, kako od patrijarha Porfirija, tako i ruskog patrijarha Kirila. Mislite li da će papa kao šef države Vatikan ostati na stajalištu da Sveta stolica neće priznati Kosovo?
Sveta stolica nikada ne donosi odluke u toku jedne noći ili dana. Da nije tako, Sveta stolica bi kao i mnoge države već to uradila, odnosno priznala bi Kosovo. A znamo da nije.
Govorili ste mi ranije da je papa Franja imao želju da poseti Srbiju, kao da i državno rukovodstvo Srbije deli to mišljenje. Mislite li da će novi papa želeti da poseti Srbiju i da li ćete o tome razgovarati sa Porfirijem i sa Vučićem?
Za vreme večere kada je postao papa, ja sam ga podsetio da je bio u Beogradu. Setio se, bio je dva dana, prošle godine u junu. RTS je napravio intervju s njim, imao je misu, služio je u katedrali, sve je bilo jako lepo i uspešno. Rekao sam mu da bi bilo dobro da kao novi papa poseti Srbiju, kad je već bio kao nepapa. On mi je rekao: „Sve je moguće, biće puno putovanja.”
Dok je bio u Beogradu, video se sa patrijarhom Porfirijem. Da li je bilo još nekih susreta?
Sreo je Porfirija kao i predstavnike patrijaršije. Imali smo zajednički ručak.
Regionalnu pažnju je izazvala pojava kardinala Vinka Puljića, vrhbosanskog nadbiskupa u penziji, koji je bio uz papu na balkonu na Trgu Svetog Petra. Da li se kardinal Puljić pojavio zbog uticaja ili zato što je bio jedan od najstarijih kardinala?
Ne, tamo su bila tri kardinala na balkonu sa papom. To su bili kardinal Parolin, kardinal Mamberti, koji je oglasio izbor pape, i kardinal Puljić. Kardinali su podeljeni u tri kategorije. Titulu biskupa papa daje kao posebnu čast najvišim službenicima u Vatikanu. Druga su kardinali sveštenici koji vode biskupije kao što sam ja, na primer, ili kardinal Puljić. A treća su kardinali đakoni koji rade u različitim ustanovama, ali ne vode biskupiju. Predstavnik svake grupe je bio tamo. Parolin je glavni među biskupima-kardinalima, Puljić je najstariji među kardinalima-sveštenicima, a Mamberti je najstariji među kardinalima-đakonima i on je oglasio papu. Znači to je sve strogo formalno. Ne možeš tamo da se guraš ili si nečiji prijatelj. Nema ništa od toga.
Ako biste u jednoj rečenici opisali razliku između pape Franje i pape Leona, kako bi ona glasila?
Papa Leon je mirniji, staloženiji. Papa Franja je bio totalno slobodan i spontan.
Da li mogu da kažem da je bio „kul” papa?
Da, a znao je da bude malo provokativan. Papa Leon Četrnaesti je Jenki, pravi gospodin, ali razmišlja i onda odlučuje. Biće čovek odluka, prema mom mišljenju. Imam takav osećaj od kad sam sarađivao s njim, dok je bio u Kuriji. On je slušao, jako fino je bilo raditi s njim, ali je znao da ti jasno odgovori. To je čovek koji sluša, ali se ne boji da donese odluke.
Imate li lični kontakt sa papom Leonom? Da li on ima svoj mobilni telefon?
Ima.
Možete li da ga pozovete u nekom trenutku?
Promenili su mu broj, a nije mi još dao novi.
Izvor: Politika
