Пише: Марина Кобленц
Србија има одговорност да се залаже за људска права, међународно право и мирно решење конфликата – у свом и интересу свих осталих држава и народа. Зашто се не би Србија бар сврстала међу оне који нису заузели став нити за Израел нити за Палестину – него за непосредан крај/окончање рата
Србија је била прва држава која је званично подржала Балфурову декларацију 1917. којом се Енглеско краљевство залагало за стварање јеврејске државе, данашњег Израела. ФНРЈ је била такође једна од првих држава која је признала Израел маја 1948, што је логично ако се зна да је више од 80 одсто Јевреја који су живели у Југославије настрадало за време Другог светског рата.
Међутим, као резултат војних тензија у регион – 1967. Израел је напао суседне арапске земље, окупирао Синај и Газу, Западну обалу и источни Јерусалим, као и Сиријску Голанску висораван – СФРЈ је прекинула дипломатске односе са Израелом у подршци Арапима. Израел је, 1980. унилатерално анектирао Источни Јерусалим, а 1981. Голанску висораван.
Југославија је признала Палестину 1988. када је Палестинска ослободилачка организација донела Палестинску декларацију независности. Односи са Палестином су били добри дуже време. Односи са Израелом се поново успостављају тек 1992. под Милошевићевом владавином са циљем да се смањи изолација у којој се СРЈ тада налазила. Садашња Србија је наставила да одржава те односе након распада Југославије.
Значај 2020
Под надзором и директивом САД, током првих председничких мандата Доналда Трампа и Александра Вучића, септембра 2020. Србија је потписала декларацију о нормализацији економских односа са Косовом коју је предала САД-у. Та декларација је обавезала Србију да премести своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. У исти мах, Косово је донело сличну декларацију, с тим што се обавезало да нормализује односе са Израелом и такође отвори амбасаду у Јерусалиму. Истог дана, Израел је признао Косово као независну државу, после више од десет година у страху да би такво признање могло да асоцира на могућност признања палестинске државе.
Интервју Слиман Мансур: Пуна и једнака права свих, једино решење за Палестину
Претходни амбасадор Израела у Србији Јахел Вилан изјавио је да је Израел био под пресијом да призна Косово, а под каквом и коликом пресијом САД је био председник Србије не зна се, сем да с пуним правом, Србија још није преселила своју амбасаду у Јерусалим! Ваља знати да су једине државе са амбасадама у светом граду Јерусалиму САД, Гватемала и Косово. Палестинци сматрају Источни Јерусалим својом престоницом, док Израел сматра цео Јерусалим својим. Признање Косова се није свиђало Србији, она је након признања смањила ниво дипломатске репрезентације Србије у Израелу.
Након 7.10.2023
После три године паузе, крајем октобра 2023. када су жестоки напади Израела у Гази који су следили застрашујуће окрутан напад Хамаса на Израел 7. октобра, већ били глобално осуђени, Србија је поново именовала амбасадора у Тел Авиву. Фебруара 2024. председник Вучић се среће у Београду са представницима АИПАЦ, који је највећи амерички произраелски лоби. Мају 2024. за министра спољних послова изабран је Марко Ђурић, бивши амбасадор у САД, делимично јеврејског порекла који се неколико година школовао у Израелу и говори хебрејски.
Септембра 2024, за време одржавање Генералне скупштине УН, председник Вучић се срео са премијером Бењамином Нетањахуом, уз обостране изразе пријатељства. Истог месеца председник Србије је у Београду примио председника Израела Изака Херзога, кога је пратила привредна делегација Израела. Јануара 2025. председник Вучић и министар Ђурић изјављују подршку споразуму о прекиду ватре на који се Израел обавезао. Почетком фебруара коментара на план председника САД да испразни Газу од њеног становништва да би преузео ту територију и креирао једну „Ривијеру Газа“ није било. Тада, Израел крши споразум тако што одбија да започне фазу 2 споразума, на иницијативу САД. Тада се Министар Ђурић срео са израелским министром спољних послова Гидеоном Саром, не у Тел Авиву, него у Јерусалиму. Том приликом је Ђурић одржао говор који је био произраелски без иједне реци о Гази и Западној обали, чак ни нијансирани коментар бар о достави хуманитарне помоћи измученим Палестинцима.
Склапање уговора
Израел се не налази међу највећим трговинским партнерима Србије. Међутим, сарадња са Израелом у пољима технологије и вештачке интелигенције је стратешка. На пример, Србија употребљава израелски Цирцлес софтвер који може да лоцира телефоне у секундима, као и Пегасус војни шпијунски софтвер који се такође употребљава за шпијунирање цивилних циљева.
С друге стране, без обзира што многе организације позивају на обуставу трансфера оружја Израелу, Србија је од почетка рата између Хамаса и Израела октобра 2023. повећала свој извоз оружја и муниције Израелу на 23,1 милиона евра у 2024. Ово може подсетити на вероватну израелску испоруку оружја Србима за време рата у Босни и Херцеговини. Исте године, део износа САД војних средстава испоручених Израелу је био 18 милијарди долара, па удео Србије није довољан да одржи садашња ратна дејства Израела против Палестинаца и репресије војне окупације Западне обале и Источног Јерусалима.
Неки би чак и одбацили тај удео као безначајан. Без обзира на то, могући ризик је да се Србија прогласи саучесником у ратним злочинима. А почетком 2025. Србија закључује уговор за куповину војне опреме од Израела вредне 335 милиона евра. Питање је да ли Србија добија економски и технолошки подстицај од Израела и САД за своју амбивалентност о Гази и може ли то да је оправда?
Прекршена и обећања и права
Док је Председник Трамп још и пре него што је преузео своје дужности јануара 2025. обећао крај рата у Гази, од тога за сада нема ништа. САД су чак поништиле санкције против насилних насељеника на Западној обали, настављају да снабдевају Израел и са тешким оружјем. Уз подршку и савет САД, Израел је прекршио последњи мировни споразум. Да ли дивљи напад Хамаса на Израел дозвољава Израелу да се ангажује у дејствима за која многи сумњају да су геноцид над палестинским народом, са изговором да је циљ уништити Хамас и ослободити таоце? Да ли може да се не обраћа пажња на неправде Израела према Палестинцима пре рата и екстремна суровост од почетка рата? Да ли могућа политичка подршка себичних вођа Израела и САД вреди толико да Србија заборави на моралне принципе?
Јануара 2024. Међународни суд правде донео је одлуку којом је наредио Израелу да спречи акте геноцида, а у јулу 2024. исти суд је издао саветодавно мишљење да је израелска окупација палестинских територија илегална, да мора да се повуче са њих, да насељавање мора да престане и да обезбеди надокнаду нанете штете.
Међународни кривични суд је издао новембра лане налоге за хапшење Нетањахуа и тадашњег министра одбране, оптужних за ратне злочине и злочине против човечности. Априла ове године генерални секретар УН Антонио Гутерез рекао је: „Газа је поље убијања…цивили су у једној бескрајној петљи смрти…Свет можда нема више речи да опише ситуацију у Гази…тотално неподношљиво у очима међународног права и историје.“
Око света; емпатија и право
Врло брзо емпатија света према палестинским цивилним жртвама је дошла до изражаја, на свим континентима, међу људима свих узраста, различитих религија, занимања, социјалног и економског статуса; на универзитетским кампусима, фудбалским стадионима, у богомољама, кроз уметничка дела, у месним заједницама, на социјалним мрежама, на улицама престоница и мањих градова.
Било је поткопавања ових израза саосећања са позиције неколико екстремиста који су сваку критику Израела осудили као антисемитску. Међутим, демонстранти настављају да се скупљају и да захтевају мир и слободу за Палестинце, односно крај рата и окупације. Девет држава међу којима су Норвешка, Шпанија и Ирска, одлучило је да призна Палестину – што је од 1988. укупно 147 – а и Француска има план за признање Палестине. Донација хуманитарне помоћи је било из скоро целога света, Србија је дала три милиона еура, а ЕУ је априла обећала 1,.6 милијарду евра.
Избор за Србију
Србија има одговорност да се залаже за људска права, међународно право и мирно решење конфликата – у свом и у интересу Србије свих осталих држава и народа. Зашто се не би Србија бар сврстала међу оне који нису заузели став нити за Израел нити за Палестину – него за непосредан крај/окончање рата, за додељивање хуманитарне помоћи, за преговоре, за правду и слободу оба народа, односно за дугорочни мир, и коегзистенцију?
Зар не би могла српска политичка елита на власти и опозиција, десничари, левичари и остали, да се заложе за морални став у име народа, који би такође инспирисао народе региона? Зашто не би Србија ујединила цео Балкан око једног таквог става и предводила ту иницијативу? Зашто се не би једна мала земља, Србија, заложила за моралне ставове и одлуке и тиме створила себи међународни значај и поштовање?
Нека Срби независно и суверено донесу своје одлуке.
Извор: Нови Магазин
