Piše: Mića Vujičić
Na početku romana Vinčenca Latronike Savršenstva (izdavač: Booka; prevod: Jelena Brborić) vidimo slike enterijera kakve obično lajkujemo na internetu. Ipak, svojevrsna parodijska lajfstajl ekfraza otkriva „teskobu“, „krhkost“, „nestabilnost“ i dosadu u životima glavnih junaka, prerastajući u precizan portret čitave generacije. Ana i Tom čine par kreativaca, frilensera, digitalnih nomada, čije karijere prate razvoj veb sveta. Od izrade sajtova do izazova da osmisle vizuelni koncept hotelskog lanca. Iz „provincijskog grada na jugu Evrope“ stižu u Berlin da bi za novac radili ono što su nekada činili iz strasti. Skučenost, rutina, „neopipljiv“ problem počinje da nagriza njihovu svakodnevicu, inače krasno prikazanu i obožavanu na Fejsbuku. Još u krevetu čačkaju po pametnim telefonima, ali čim zakorače u dnevnu sobu – sigurnost brzo nestaje.
„Stvarnost nije uvek bila u saglasju sa slikama“ – rečenica je koja otvara poglavlje „Imperfekat“. Postoje i druge „dvostrukosti“ u Savršenstvima! Junak i junakinja, lično i poslovno. Realnost – fotografija, vreme – prostor, nesigurnost – entuzijazam.
Mislim da je na mnogo načina srž koncepta romana to da su granice između ovih binarnih sistema zamagljene. Tokom devedesetih godina prošlog veka i ranih dvehiljaditih imali smo jasnu predstavu šta je digitalno (govorili smo: virtuelno), a šta nije. Sada je sve toliko čudnovato isprepleteno. Tinder randevu? Teorija zavere na internetu koja završava pucnjavom? Jesu li ovo čisto fizički događaji? Isto važi i za granicu između ličnog i javnog (društvene mreže su zasnovane na svojoj poroznosti), ili liniju između poslovnog i privatnog života. Zanimalo me je da ispričam priču iz perspektive nekoga ko je odrastao sa idejom da su pomenute stvari različite, a potom postepeno shvatio da nisu takve.
Tražeći način da prikažete nesaglasje, oslonili ste se na knjigu Žorža Pereka Stvari: Priča iz šezdesetihgodina (1965) koja tematizuje kako konzumerizam menja unutrašnji život jednog para. Posebnu pažnju obratili ste na vezu slobode i izobilja?
Drago mi je da ste primetili! Obilje je bilo moja prva ideja za naslov. Smatram da se odnosi na nešto što je istovremeno vrlo materijalno (jeftin grad s puno slobodnog prostora, kao Berlin dvehiljaditih, čini da se osetite bogatim) i veoma duhovno (život vam deluje bogato dok ste u dvadesetim, izgleda vam da su razni životni izbori još mogući). A zatim ta vrsta izobilja polako nestaje u životima mojih junaka, onako kako je iščezla u mom, lagano, pa onda iznenada; ostane ti da razmišljaš da li se promenio svet oko tebe, ili si se promenio – ti.
Ana i Tom neprestano gledaju u monitore. Moraju li pisci našeg doba da donesu novinu kada je o mimezisu, o podražavanju stvarnosti reč? Stari heroji imali su život u kome žive. Danas obitavamo u istom svetu, ali smo skoro neprestano, paralelno, i u digitalnoj ravni. Pripovedač istovremeno prati njihove pokrete i tamo i ovamo?
Tačno, zar nismo svi u toj poziciji? Na vaša pitanja odgovaram preko monitora. Ne mislim da je iskustvo zbog toga manje stvarno. Jeste da otežava prikazivanje u fikciji. Ubeđen sam da je to naposletku bio razlog da donesem odluku da napišem knjigu u pomalo nekonvencionalnoj formi, prateći Perekov primer, umesto da sve učinim scenama i dijalozima, na klasičan način. Mašinerija klasičnih romana – velikim delom preuzeta iz pozorišta: čak koristite reč scena – nije baš dobra ako obuhvatate ono što se dešava svugde i odjednom, nalik digitalnom delu našeg života.
Izuzetna proza približava nam skrivenu hemingvejevsku uznemirenost, nestabilnost, nesigurnost pojedinca našeg vremena. Koliko predstavljanje na društvenim mrežama ukazuje na ozbiljne probleme?
Ha, pa ne znam! Nekad tako pomislim. No, verujem da ćemo biti u prilici da pitanje sagledamo isključivo retrospektivno. Dosta ljudi već ograničava vreme: koliko njihova deca smeju da provedu ispred ekrana. Onako kako mi, dok smo bili deca, nikada ne bismo prihvatili. Svakako da ovo nešto govori.
Veliki potres u razvoju interneta jeste dan u kome na mreži počinjemo da koristimo prava imena, ne pseudonime, niknejmove. Uhvatili ste taj momenat i pratili smenu različitih platformi. Dokle smo stigli?
Drago mi je da pominjemo detalj, bio je važan za mene. Imam četrdeset i osećaj da je moja generacija rasla paralelno sa onlajn tehnologijama; znam napamet malu melodiju kakvu su proizvodili stari modemi dok se konektuju; pamtim BBS i listservs i GeoCities sajtove; ne zaboravljam koliko smo dugo mi u Evropi morali da čekamo pre nego što nam je dozvoljeno da se pridružimo Fejsbuku. Male stvari, šašave na više načina, ali takođe obuhvataju zajedničko iskustvo generacije – prolazno, na temu kako je bilo tada živeti. I nešto o čemu uvek razmišljam – imate u Izneverenim testamentima Milana Kundere – da se književnost rađa iz saosećanja prema prošlom. Tako je u mom slučaju.
Sedamnaest jezika: Savršenstvo!
Vinčenco Latroniko je rođen 1984. u Rimu. Završio je filozofiju na Univerzitetu u Milanu. Na književnu scenu stupio je 2008. romanom Ginnasticae Rivoluzione.Usledili su romani La cospirazione delle colombe (2011) i La mentalità dell’alveare (2013). Napisao je i dve knjige na engleskom: Remedies to the absence of Reiner Ruthenbeck (2011) i Criticism as fiction? (2011). Njegova najnovija knjiga Savršenstva (2022) dobila je nagradu „Mondelo“ i prevodi se u sedamnaest zemalja. Pored pisanja, Latroniko se bavi i prevođenjem, a saradnik je i brojnih časopisa među kojima su Frieze, Flash Art, La lettura i IL.
Međunarodni Buker: Najuži krug
Uz roman Savršenstva Vinčenca Latronika, opisan kao potresno delo o praznini savremenog postojanja, žiri za dodelu nagrade Međunarodni Buker, koji će 20. maja objaviti konačnu odluku, u najuži izbor uvrstio je još pet naslova. Tako za najbolje delo prevedeno na engleski jezik konkuriše i danska književnica Solvaj Bale s prvim tomom romana O izračunavanju zapremine, kod nas objavljenog 2023. u izdavačkoj kući Presing, u prevodu Predraga Crnkovića.
Kako se dogodilo da se u novembra 2021. u Lamanšu prevrne čamac na naduvavanje koji je prevozio migrante iz Francuske u Veliku Britaniju, uzrokujući smrt 27 ljudi – pitanje je iz koga nastaje Small Boat čiji je autor Vensan Delakroa.
Hiromi Kavakami je u konkurenciji s naslovom Under the Eye of the Big Bird – u dalekoj budućnosti, ljudi su na ivici izumiranja i naselili su se u malim plemenima širom planete da bi bili pod nadzorom i brigom Majki, dok u zbirci od dvanaest pripovedaka Heart Lamp Banu Muštak prikazuje svakodnevni život žena i devojaka u muslimanskim zajednicama na jugu Indije.
Dereta je ove godine objavila šestu nominovanu knjigu, u prevodu Novaka Golubovića: An Ser u Šeširu od leopardove kože pripoveda o snažnom prijateljstvu naratora i njegove drugarice iz detinjstva što pati od teških psiholoških poremećaja.
Izvor: Radar
