Piše: Ivan Đurević
Kad se pojavio, pravo niotkuda, prvo što je privuklo pažnju bilo je njegovo ime. Zvao se sasvim jednostavno – Hans Flik. Zvučalo je to pomalo stereotipno, čak posprdno, kao da je neki lik iz masnih viceva o Nemcima. Bio je „privremeno rešenje“, tek dok ne dođe neko bolji, i niko mu nije davao previše šansi. Međutim, nije prošlo mnogo, došao je u Beograd, i ništa više nije bilo smešno.
Njegov Bajern, jer to su mu dali na upravljanje verujući da „nomen“ ne mora uvek biti „omen“, delovao je kao sadistička sprava za mučenje iz najgoreg perioda inkvizicije. Poređani u ešalone, striktno, kao šahovske figure i pomerajući se brzo i uređeno, tačno zadatim putanjama poput elektrona u atomu, njegovi fudbaleri uterivali su te večeri na „Marakani“ jezu u kosti.
Retko kad je lopta prelazila centar na njihovu stranu, jer svaki se pokušaj dodavanja zbunjenih Zvezdinih igrača završavao klizećim pravo u meso, ali tako vešto da ga i ne dodirne, već samo da ga preplaši, a zatim bi lopta u tri jednostavna dodavanja bila isporučivana do mreže, kao automobili na fabričkoj traci „Bayerische Motoren Werkea“. I tako šest puta. Posle je sa tim Bajernom postao prvak Evrope u onoj godini korone.
Nakon epizode sa nemačkom reprezentacijom, jer nisu za njega ti poslovi za trenere pred penziju, zvali su ga da vodi Barselonu i svi su vrteli glavom. Kako mogu „žoga bonito“ i germanska disciplina zajedno? Katalonsko shvatanje fudbala je kao kiša oko Monžuika, mnogo tu treba petljanja dok se ne stigne do peterca i mnogo beskorisne lepote koja često na tom putu izgubi cilj, a njegova filozofija su dve proste strelice koje loptu nose pravo u gol. Međutim, pokazalo se da je Hans Flik mnogo više od dve strelice.
Angelina Topić je vicešampionka Evrope, Sinančević peti u Apeldornu
Odjednom je Hans postao „Hansi“, tek da zvuči malo nežnije, i opet je „nomen“ postao „omen“. Ostao je on, doduše, za svaki slučaj i pomalo „Hans“ i njegova urođena disciplina zavela je red među preopuštenim, čak pomalo (prirodno) lenjim i dezorganizovanim mediterancima i južnoamerikancima u plavo-granatnim dresovima. Međutim, ono nežno „i“ na kraju je postalo suština, Hansi je preporodio Barselonu omogućivšoi joj da ostane Barselona, a da on ostane Flik. U talenat i kreativnost samo je ubrizgao nemačku medicinu, jer ima pacijenata kod kojih nemačka medicina, čudna hemija smućkana od discipline i pragmatičnosti, zaista deluje i jeste „die beste“ – „najbolja na svetu“. A Barsa je bila baš takav pacijent.
Njegova Barselona je danas disciplina u službi kreativnosti i ta kombinacija ne može da ne upali. Ne samo u fudbalu, jer ta su dva, disciplina i kreacija, suština života ako se pomešaju u pravim dozama. Sa ta dva se, ako se u idealnom kalupu pretope u savršeni spoj, sve može i toj čarobnoj formuli često ne može da naudi ni treća stavka ove alhemije oko koje se vrti sve bitno na ovom svetu, stavka koja ne zavisi od nas – sreća.
Izvesti protiv Reala na „Bernabeu“ odbranu na centar i loviti ofsajdima Mbapea i Vinisijusa, podjednako je optimistično kao i ući u kavez s lavom i nadati se da on neće ogladneti. Ali, završilo se 0:4 za optimistu. Ili pričati nešto sat vremena u svlačionici svojoj ekipi potonuloj zbog smrti jednog od njih (klupskog lekara) i naterati je da digne glavu i igra fudbal kad joj do toga nije i da pobedi u utakmici koja nije lakši trening već osmina finala Lige šamiona protiv Benfike, deluje kao bljutavo baljezganje za kvazi-psiholopke priručnike.
Ali, ekipa posle toga izađe i pobedi 3:1. Ili gubiti 0:2 u derbiju sezone protiv Atletika u 70. minutu, kao u nedelju uveče, na 20 minuta pre kraja, a sa aut-linije ubeđivati svoju razbijenu vojsku da još nije gotovo, deluje skoro kao vređanje njene inteligencije. Ali, vojska se od toga podigne i za dvadeset minuta preokrene na 4:2. To su veštine koje je nemoguće naučiti u trenerskim školama, sa time se čovek mora roditi.
Srbija bez Jokića!? Strašna Srbija! Za prvo mjesto na Pešićev rođendan
Danas bi Hans Flik trebalo da je najbolji fudbalski trener na svetu, da nije Karla i Pepa, koje i dalje na pijedestalu drži „nomen“ u službi „omena“. Međutim, Flikova filozofija daleko prevazilazi prostost fudbalskih okvira naspram onih životnih. Jer od Flika možete da naučite da čista lepota može da daje rezultate ako je dovedete u red.
Da reči mogu da utiču na ljude i pomognu im, ako nisu prazne i ako nisu laži, obmane i iluzije, već prostom istinom ojačani praktični saveti. Da čak i luda hrabrost može da bude i te kako korisna i praktična stvar ako imate precizan plan kako da je upotrebite. I da vera može da upali čak i kada sve izgleda beznadežno ako je to vera u sebe, sopstvene sposobnosti i u način kako one mogu da budu upotrebljene, a ne vera u nešto iracionalno što treba da se čeka, da dođe niotkud i da vas spasava.
Zato Hans(i) Flik nije potreban samo Barseloni. Jedan Hansi Flik potreban je svakom od nas.
Izvor: NIN
