Четвртак, 14 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Десетерац

Мило Ломпар: Толстој и Достојевски

Журнал
Published: 16. март, 2025.
Share
Толстој и Достојевски, (Фото: netivist)
SHARE

Пише: Мило Ломпар

Некад се безузрочне подударности распоређују у зачудном складу. У говору Московском совјету од 6. новембра 1941. године, у оквиру ратног обележавања годишњице Октобарске револуције, у часу када су се немачке армије налазиле неколико десетина километара пред Москвом, у настојању да до пароксизма разбукти родољубиво осећање у привржености руској земљи, Јосиф Стаљин је рекао: „нема тога ко ће уништити народ Лењина и Чернишевског, Горког и Толстоја, Тимирјазева и Павлова.”[1] У другим верзијама, вођа светског пролетаријата поменуо је и Пушкина, Чехова, Глинку и Чајковског.[2] Но, верзије не доносе да је поменуто име Достојевског: симбол руског национализма, месијанства, славенофилства, ватрени родољубиви говорник на откривању Пушкиновог споменика, остао је непоменут.

Могло би се помислити да је до тога дошло услед озлоглашености његовог реакционарства у односу на револуционарна и терористичка настојања у седамдесетим годинама XIX века. Није му заборављена пророчка реченица: „Крв је за њих јефтина.” У ширењу родољубивих распона комунисти никад не занемарују идеолошке границе: и кад их – под теретом опасности – чине еластичним, оне остају да постоје.Ако уочимо да је, поред корифеја социјалистичког схватања друштва, поменут и Лав Толстој, долазимо на мисао да је он поменут због Лењинове оцене о њему као „огледалу руске револуције”. Но, писац Рата и мира могао је бити поменут и због контекста: његово име се налази у близини диктаторове речи о Наполеоновој неуспелој инвазији из 1812. године.То би значило да су одлучивале идеолошка толеранција и историјска актуелизација.

Некако у исто време, и готово у непосредној близини, чувени тенковски генерал немачке војске Хајнц Гудеријан сместио је свој штаб у Јасну Пољану: у кућу писца Рата и мира. Он је тврдио како су се „према имању… понашали са поштовањем”. Откуда то, кад су све око себе робили и палили, истеривали сељаке из кућа, на снег и мраз, отимали одећу и стоку и пљачкали храну? Али, у овој ствари понашали су се друкчије: „заиста није било доказа да су Немци оскрнавили Толстојев гроб.” Да ли је то било поштовање смрти – у време када је њен плес био незаустављив – или поштовање пишчевог генија, који је потекао из народа који је сматран за нижу расу, па отуд није обавезивао на поштовање ратног права? Као да је Толстој обавезивао нечим невидљивим и у јачој мери од очекиване. Јер, „Гудеријан је с друге стране тврдио, пошто је музеј коришћен за смештај његовог штаба, да је он наредио да се све Толстојеве књиге чувају у закључаној соби, под стражом.”[3] Као да је нека невидљива аура лебдела око Толстоја, па је створила заповедникову бригу око његових личних ствари и библиотеке.

Проф. др Мило Ломпар – Српски културни образац

Удаљени пар десетина километара, сукобљени на живот и смрт, мање раздвојени блатом и снегом него мржњом, у мери да је Стаљин немачког генерала називао „онај зликовац”, њих двојица ненадано стоје сасвим близу један другом: у односу према Толстоју. О томе, дакле, није одлучивала идеолошка блискост писца Ане Карењине са било ким од њих двојице. Није о томе одлучивало ни родољубиво подсећање на пропалп Наполеонов поход, који описује Рат и мир,нити уметничка величина његовог дела: као што изгледа у предњем плану неочекиване подударности. О томе је одлучивало нешто изван уобичајених мерила. Пишчева поистовећеност са руским духом у совјетском културном подручју била је важна за Стаљина: тај дух се уздиже у значењима Толстојевог имена. Остаци немачког саморазумевања као народа културе као да су опредељивали Гудеријана: није он поштовао Толстоја као еталон и еманацију руског духа него због немачке културне самоумишљености, толиким зверствима наочиглед и упркос.

Толстој је, дакле, одговарао оном невидљивом и дејственом у осећању заклетих супарника. Отуд није чудно да нико није поменуо Достојевског: у њему је одувек постојало нешто што је изазивало нелагодност у мерљивим распонима било чијег културног очекивања. Као да се на Толстоја увек и свуда пристаје, док се Достојевски свагда само бира.Он је, дакле, субверзиван у односу на сваку културолошку представу. Јер, он је заувек негде изван ње: у вечитом изазову који нехотично упућује сваком свету, и оном који га слави, и оном који га куне. Он остаје неуклопив у односу на све то: као неки странац забасао у свет. Као онај чије га је постојање мучило читавог живота: као Христос.

Извор: milolompar.com


[1] „Реферат Ј. В. Стаљина одржан на свечаном заседању Московског совјета 6. новембра 1941. године”, [б. м. б. и. 1941.], 3.

[2] Džonatan Dimblbi, Barbarosa – kako je Hitler izgubio rat, preveo Nikola Pajvančić, Laguna, Beograd, 2022, 469.

[3] Džonatan Dimblbi, Barbarosa – kako je Hitler izgubio rat, 501.

TAGGED:Лав ТолстојМило ЛомпарФјодор Михајлович Достојевски
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Спекулативни сутлијаш умјесто смислене дебате
Next Article Војин Грубач: Богослужење на асфалту – хор студената у блокади

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Односи Русије и Америке на ивици потпуног прекида

Увођење санкција лично председнику Русије Владимиру Путину може довести до потпуног прекида односа са САД,…

By Журнал

О. Гојко Перовић: Вјеронаука – Оксфорд или оксиморон

Пише: Свештеник Гојко Перовић Недавно постхумно објављена сјећања др Слободана Томовића на ”Грађански рат у…

By Журнал

Србија, мај 2025 – власт, опозиција, неизјашњени

Мајско истраживање НСПМ показало је да у хипотетичком, директном сучељавању збирних листе присталица и противника…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Десетерац

Андрес Ступендал: Маскарада политичке коректности

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредникаСлика и тон

Мило Ломпар: Да ли се у Србији урушава анатомија универзитета?

By Журнал
Десетерац

Момчило Настасијевић: Траг

By Журнал
Десетерац

Катарина Лукетић: У раљама софт жанра

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?