Пише: Габријел Зукман
Превод за Журнал: М. М. Милојевић
Највећа америчка рањивост у новом трговинском рату је високо интернационализована олигархија коју чине изузетно богати појединци чије богатство зависи од глобалне потрошачке базе. Најбоља ствар коју земље против којих су уведене казнене царине могу да ураде јесте условљавање приступа тржишту страним мултинационалним компанијама и милијардерима поштеним опорезивањем
Париз – Кроз ковитлац извршних наређења, амерички председник Доналд Трамп провео је прве недеље свог председничког мандата покушавајући да демонтира међународни поредак у чијем су стварању Сједињене Америчке Државе учествовале након Другог светског рата. Под паролом Америка на првом месту (America First) његова администрација је иступила из Париског климатског договора, Светске здравствене организације, Савета за људска права Уједињених нације. И сада, намерна је да иде још даље. Опште преиспитивање свих мултилатералних организација је у току како би се одредило да ли би САД у њима требало да учествују или да из њих иступе.
Трамп је такође одлучан да наглавачке окрене међународни трговински систем. Мање од две недеље пошто је преузео дужност председника обзнанио је увођење високих царина; 25 одсто на увоз из Канаде и Мексика, и 10 одсто на увоз из Кине (преко вредности раније уведених царинских стопа). Пошто је прокламовао Канади и Мексику једномесечно ослобођење од царина почетком фебруара, наговестио је да ће се са царинама „наставити“, уз по свој прилици још једно једномесечно одлагање. Такође је обзнанио царињење по стопи од двадесет пет одсто целокупног увоза челика и алуминијума, и назначио је могућност додатних дажбина на аутомобиле, фармацеутске производе и компјутерске чипове. Европа би се, такође, убрзо могла наћи на удару.
Последице трговинског рата који је Трамп по свој прилици одличан да разбукта могу бити жестоке, и не само зато због пуког обима трговине која је у питању. Ланци снабдевања су данас чврсто испреплетени преко граница, и обухватају око педесет одсто трговине унутар појединих региона. У многим случајевима, производне компоненте прелазе границе по неколико пута пре коначних фаза израде производа, тако да је плаћање царинског намета од двадесет пет одсто вредности робе сваки пут када производни инпут пређе границу нешто што би убрзо знатно повећало трошкове.
Си Џеј Поликрониу: Избор између неолибералног фашизма и неолибералног статуса кво
Узмимо на пример Мексико, који је чак превазишао Кину на месту највећег америчког трговинског партнера у произведеним добрима. Изузев ометања снабдевања мексичким авокадом (што је надалеко познат пример) царине би такође имале озбиљне последице на пољопривредни сектор који снабдева 63 одсто америчког увоза поврћа и 47 одсто воћа и орашастих плодова.
Аутомобилска индустрија – која је један од кључних мексичких економских сектора, запошљава више од милион људи и доприноси са око пет одсто бруто домаћем производу – такође би била жестоко погођена. Недавни Ес енд Пи Глобални извештај наводи да је Мексико сада главни санбдевач САД лаким возилима, по чему је превазишао Јапан, Јужну Кореју и Европу. Нисан, на пример, допрема 27 одсто возила које прода на америчком тржишту из Мексима, док Хонда то чини са скоро 13 а Фолксваген са 43 одсто возила.
Шта би Мексико требало да учини? Када је Трамп наметнуо царине америчким суседима 2018. године, мексичке власти одговориле су стратешки циљајући производе из политички значајних америчких држава, уводећи царине на јабуке, бурбон, сир, рибизле, свињетину и кромпир. Али овај приступ има своја ограничења, посебно када се у обзир узме релативна величина америчке економије у односу на њене суседе.
Ипак, Мексико, Канада и Европа имају извесна преимућства. Америчка Ахилова пета је њена високо интернационализована олигархија: мала група изузетно богатих појединаца чије богатство зависи од приступа глобалним тржиштима. Ова рањивост пружа страним владама могућност да делују.
Најефикаснија противмера је једноставна: царине за олигархе. Земље би требало да услове приступ тржишту страним мултинационалним компанијама и милијардерама правичним опорезивањем. Чим Трамп буде наставио са увођењем царинских стопа на робу из Канаде и Мексика, ове земље би требало да узврате опорезивањем америчких олигарха. Другим речима, уколико Тесла жели да прода возила у Канади и Мексику, Илон Маск, највећи деоничар компаније Тесла – требало би да буде опорезован у овим јурисдикцијама. Наравно, ова стратегија је експлицитно екстериторијална пошто уводи пореске обавезе на стране чиниоце у замену за приступ локалном тржишту. Али пре него да се плаше екстериторијалности владе би требало да је пригрле као алатку за наметање минималних стандарда, умањивање неједнакости, спречавање избегавања плаћања пореза и промовисања одрживости.
Милош Милојевић: Идеолошко преобликовање републиканске странке
За разлику од уобичајених царина, олигархијски порези циљају оне који су се највише окористили од глобализације: милијардере и корпорације које они контролишу. Њима се измештају економски сукоби са попришта између држава – која подстракују националистичке напетости и економске одмазде – на оне између потрошача и олигарха. Поврх тога, овај приступ би изазвао позитивно узајамно деловање. Земље са великим потрошачким тржиштима могле би да прикупљају порезе које мултинационалне компаније избегавају другде да плате, постепено умањујући привлачност такмичења што мањим пореским стопама. Постало би бесмислено за компаније или појединце да се изместе у земље са ниским порезима, зато што би оно што уштеде било поништено вишим пореским оптерећењем у земљама са великим потрошачким тржиштем. Трку ка дну убрзо би заменила трка ка врху.
Трампов повратак у Белу кући носи узнемирујуће последице. Али такође представља и добре прилике. Ово је тренутак да се промисле међународни економски односи, смирено али из самих темеља. Најбољи одговор је нови глобални економски оквир који неутралише пореско такмичење, бори се против неједнакости, и штити нашу планету. У складу са тим оквиром земље увознице би појачале пореску правду изван својих граница, осигуравајући да мултинационалне корпорације и њихови власници милијардери плате поштен удео.
Уколико је ово трговински рат који Трамп жели, потрошачи из Мексика, Канаде, Европе и других делова света требало би да се
Извор: Project Syndicate
