Пише: Небојша Поповић
Човјек који ће највјероватније бити будући канцелар Њемачке, Фридрих Мерц, казао је прије неколико дана порталу „Политико“ да је „веома забринут“ да се ЕУ налази на ивици нове финансијске кризе због огромних дугова европских влада. Као бивши предсједник њемачког огранка америчког инвестиционог гиганта – „Блек Рок“, може се претпоставити да Мерц није причао напамет.
„Следећа финансијска криза дефинитивно долази. То ће бити криза јавног дуга. Ми не знамо када ће доћи. Ми не знамо од куда ће доћи, али ће доћи“, казао је најозбиљнији кандидат за њемачког канцелара, иначе познат по посједовању приватних авиона, те животу на високој нози.
Мерц наравно није експлицитно говорио на које конкретно европске државе мисли, али је познато да су јавни дугови водећих ЕУ држава попут Француске, Италије, Белгије, Грчке, Шпаније и Португала одавно премашили величину њиховог годишњег БДП-а. Европа као и читав Запад, предвођен Великом Британијом и САД, заправо грцају под теретом јавних дугова. Трошило се безобразно више него што се зарађивало.
Небојша Поповић: Детант САД и Русије аларм за промјену европских елита
Стање је већ дуже од деценију алармантно, а многи би рекли најмање од велике финансијске кризе из 2008. године. Да би се разумјели далеки узроци ратног пожара у Украјини, те зашто је предсједник Трамп просто морао да са предсједником Путином прије неколико дана, између осталог, разговара и о будућности долара, ова чињеница је од кључног значаја.
У суштини, модус операнди бесомучног задуживања на којем је либерална економија Запада функционисала деценијама уназад, могао је још мало да се одржи само у случају пљачке и бацања Русије на кољена у Украјини. Томе је, међутим, дошао крај. Русија се економски и војно одржала и чак јој изненађујуће добро иде. Са друге стране, Њемачка је већ двије године у рецесији, док ЕУ економски тоне што не крије ни сам Фридрих Мерц( корпоративни заступник који долази из самог срца таме финансијског свјета), док земље БРИКС-а сваке године пажљиво унапређују моделе економске сарадње.
Небојша Поповић: Детант САД и Русије аларм за промјену европских елита
При таквом сценарију није изненађујуће што је прва одреаговала Америка, која преко свог новог државног секретара Марка Рубиа готово сваки дан објављује да је свијет „мултиполаран“, те да се са Русијом као глобалном силом мора разговарати. Вријеме када је предсједник Барак Обама Русију називао само „регионалном силом“ бесповратно је прошло. То за сада изгледа једино не процесуирају у Бриселу. У питању су елите које су одгајане у политичком инкубатору либералне дубоке државе, и које за другачије понашање не знају.
Европу дрма – „Павловљев рефлекс“. Господари јој нуде да освоји што више слободе, а она се стално снебива и враћа у кавез. Елем, спекулације које већ сада круже бриселским круговима да ће Фридрих Мерц као будући канцелар скинути круну предсједници ЕК, Урсули Фон дер Лајен, као лидерки ЕУ и политичко тежиште вратити у Берлин можда би могле бити назнаке неких промјена у приступу.
„Европска унија не смије ићи у Вашингтон као патуљак – зато што ће тако и бити третирана“, саопштио је Мерц током кампање за канцелара, за изборе који се одржавају у недељу 23. фебруара. Наравно, све под претпоставком да за ЕУ већ није добрано касно за приступ у ком ће је велике силе третирати озбиљно.
