У организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, а под покровитељством Привредне коморе Војводине, у херцегновском хотелу „Војводина“ данас је почео с радом дводневни научни скуп „՚Оловна времена՚ у Црној Гори 1990‒2020. Узроци и посљедице“.
На свечаном отварању говорили су: доц. др Душан Крцуновић, у својству предсједника Организационог одбора; у име високопреосвећеног митрополита Јоаникија, који је био спријечен да присуствује Скупу, обратио се о. Зоран Миљанић; поздравне ријечи упутили градоначелник Херцег Новог г. Стеван Катић, конзул Републике Србије Зоран Дојчиновић, предсједник Матице српске проф. др Драган Станић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори проф. др Јелица Стојановић, док се у име покровитеља Скупа обратио г. Јован Вујичић.
Проф. Крцуновић освруно се на мотиве који су били пресудни да се у ове дане организује један овакав научни скуп.
Налазећи се пред једним важним задатком, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори одлучила је да организује научни скуп на коме би се из перспективе разних научних дисциплина презентовали узроци и посљедице периода за који се није могло изнаћи неко друго, адекватније или можда литерарније име, осим овог већ рабљеног – „оловна времена“. Ипак, избор назива није био сасвим произвољан, будући да тај елеменат – специфичне густине и тежине, савитљивости и топивости – има богат симболички потенцијал којим се може изразити протекло тридесетогодиште. Прије свега, олово симболизује ратна разарања и људске жртве којима је обиљежена посљедња деценија 20. вијека. Олово је синоним за тежину – тежину и терет живота у условима самовлашћа, насиља, економског пустишења, обеправљивања појединаца и цијелог народа. Напокон, олово је изузетно токсичан елемент, а овдје функционише као симбол ситематског и масовног тровања лажима и мржњом који су погонско гориво насиља.
Г. Катић је исказао посебно задовољство што је Херцег Нови изабран да буде домаћин овог научног скупа. „Херцег Нови одувијек је био мјесто судара цивилизација и култура, који су допринијели да данас имамо насљеђе непроцјењиве вриједности које представља част, али и обавезује све нас да га чувамо, баштинимо и промовишемо“ – истиче градоначелник, правећи и сам осврт на минуле три деценије.
Током протеклих 30 година Црне Гора је подијељена, а посљедице такве ситуације видимо и данас. На духовно биће Црне Горе ударено је из материјалних интереса и неискрених намјера. У обиљу корупције, противправног поступања и дјеловања противно интересима народа, посљедње 3 деценије тема националног идентитета издизана је онда када недостају или се избјегавају одговори на суштинска питања. Не сумњам да ће се учесници скупа озбиљно позабавити питањима која су обиљежила посљедњих 30 година, а која су битно утицала на све нас.
Конзул Дојчиновић исказао је посебну подршку организатору научног скупа, али подсјетио и на континуиран ангажман Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори у борби за очување истине о историји, култури, традицији, језику и писму српског народа у Црној Гори. Потом се обратио и учесницима скупа:
Уверен сам да су мотиви за ваше учешће на овом научном скупу праведни и баш зато више мислим, ваша промишљања, закључци и научни радови са овог скупа ће бити јасан путоказ грађанима како да се носе са данашњим и будућим искушењима што овоме скупу дају посебну тежину и велику важност.
Г. Јован Вујичић се обратио у име покровитеља Скупа (Привредне коморе Војводине), подсјећајући да је „пре три године, на овом истом месту, научним скупом посвећеном стогодишњици ослобођења и уједињења, у истом органзационом саставу, храбро уздигнута идеја заједништва и нераскидивог братства“.
Посебно желим да искажем своје дубоко поштовање и искрено дивљење према високопреосвећеним митрополитима, г. Амфилохију и г. Јонакију, према њиховој истрајности и мудрости у данима ове борбе, у којој су, у светлу вере наших праотаца, носећи крст цркве којој припадамо, осветљавали победничку пут свом народу.
Проф. Стојановић зхвалила се учесницима Скупа, као и покровитељу Привредној комори Војводине, г. Вујичићу, али и г. Катићу који је и раније умио да препозна и подржи рад Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.
Тема овог Скупа веома је значајна. Важно је да је тема овог типа покренута сада јер су сви учесници скупа свједоци, судионици, па, може се рећи и страдалници ових тридесет година оловних времена. Тешко је наћи краће вријеме, а да је у тој мјери опустошена Црна Гора, и материјално и духовно, као ових 30 година, нарочито интензивно посљењих 15.
Проф. Станић је с посебним пијететом осврнуо на улогу Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори по очување српског културног, националног и духовног бића, не само у Црној Гори него и на ширим просторима.
Ми смо поносни на оно што чини Друштво чланова Матице српске у Црној Гори, које је један од најбољих делова нашег система. Оно сигурно има повлашћено место за организовање оваквог научног Скупа.
Проф. Станиће је, даље, указао потребу да наступи вријеме када ћемо спортске утакмице између Србије и Црне Горе пратити „савршено мирни“, знајући да у тој утакмиси ко год да побиједи, то ће значити да су побиједили наши.
О. Зоран Миљанић, говорећи испред Митрополије црногорско-приморске, исказао је задовољство што мешу учесницима Скупа види професоре од којих су генерације училе, стасавале, те схватале који нас путеви одводе до очувања и усавршавања сопственог културног и националног бића.
Пленарно засиједање
У оквиру Пленарног засиједања своја излагања саопштили су проф. др Драган Станић и проф. др Богољуб Шијаковић.
Проф. Станић излагао је на тему „Црна Гора између монтенегризације и демонтенегризације“, истичући да се процес монтенегризације може пратити током читавог комунистичког раздобља, што се поготово могло евидентирати кроз дјелатност Милована Ђиласа, који је под крај свог животног и интелектуалног пута, ипак, достигао статус покајника, или повратника предачком учењу у историјском искуству Црне Горе. У савременом добу процес монтенегризације – отуђивања од сопственог националног бића – имао је скоро фаталне посљедице. Но, опет се, како истиче Станић, Црква уздигла или преузела улогу „изгубљене државе“, понајприје захваљујући митрополитима Амфилохију и Јоаникију.
Проф. Шијаковић је своје излазагање насловио „Како смо постали политичке животиње“. Шијаковић, такође, наглашава не само овдашњи, већ и свјетски значај покрета „Не дамо светиње“, нашавши у њему реакцију људи који још посједују страст за истином, без чега људског и не би била могућа.
Данашњу друштвну стварност каррактерише упорно настојање да се обесвети и обесмисли Свето (секуларизовање сакралног) а да се светим учини профано и чак скарадно (сакрализовање секуларног). У томе је један од разлога маргинализације Цркве у јавној сфери. Но поерд стања у друштву да ли је један од разлога за ову маргинализацију и стање у Цркви? Као што маргинализација теологије (дакако и философије) у српској култури происходи како из жалосног стања српске научне и културне јавности тако и из невеселог стања домаће теологије (и философије) и теолошке (и философске) јавности. У јавној сфери, насупрот, може се уочити и потреба за рехабилитовањем религиозности, и то нпр. у двјема важним областима. Наиме, у области научне рационалности, након што су рационалност и научно знање показали своја ограничења, након признања да наука не исцрпљује границе људског знања, долази се до прихватања да религиозни искази имају епистемички (сазнајни) потенцијал, да нам доносе оно знање до ког се не може доћи другим путем.
