Кампања која се уз руандску подршку спроводи у Демократској Републици Конго показује како је Пол Кагаме претворио своју земљу опустошену геноцидом у ратоборну војну силу
Пише: Дејвид Пилинг из Јоханесбурга
Превео: М. М. Милојевић
Годинама је Пол Кагаме, неупитни руандски вођа, нејахно оспоравао да његова земља подржава милиције народа Тутси у источним областима Демократске Републике Конго, а посебно да су трупе из његове руандске армије инфилтриране на територију његовог огромног и минералима богатог суседа.
Али од прошлог месеца када је милиција М23 коју подржава Руанда отворено умарширала у Гому, највећи град у источном Конгу који настањује близу два милиона људи, више се нико не претвара да му верује.
Амерички државни секретар Марко Рубио, саопштио је прошле недеље шездесет седмогодишњем лидеру мајушне, континенталне средњоафричке државе да су САД „дубоко забринуте“ пошто је група М23 заузела Гому, у којој је страдало три хиљаде људи, према наводима високог званичника Уједињених нација.
Недавни извештај Уједињених нација наводи да су чак и пре пада Гоме, милитанти које подржава Руанда, заједно са неких четири хиљаде руандских војника запосели простране територије у источном Конгу. Ове недеље, након иступања из једностраног примирја, М23 су заузели рударски градић Нјабибве, пошто су напредовали даље у провинцији Јужни Киву. Дејвид Леми, британски министар спољних послова, упозорио је Кагамеа да инвазија доводи у питање помоћ вредну милијарду долара.
Фармацеутска индустрија, плацебо и депресија: Истраживања професора Кирша
Руанда, која је опорављајући се од геноцида из 1994. године постала једна од успешних развојних прича афричког континента, сада је у опасности да потпали регионални сукоб у који би могле да се укључе и друге државе.
Кагамеова очигледна немарност у прикривању трагова могла би да угрози тешко стечену репутацију о стабилности земље, што је помогло да Руанда постане туристичка дестинација и место одржавања међународних конференција, као и да привуче инвестиције Фолксвагена, Катар ервејза и Бајонтека, произвођача мРНА вакцина.
За малу земљу, која је једва једну деветанестину величине ресурсима богатог Конга, Руанда је неговала глобалну препознатљивост кроз различите економске успехе али и кроз спонзорске договоре са фудбалским клубовима Арсеналом, Бајерном из Минхена и Парис Сен Жерменом као и кроз високо профилисано партнерство са америчком Националном кошаркашком асоцијацијом. Киншаса сада притиска спортске франшизе да напуте Кигали.
‚Опоравак Руанде од геноцида кроз добру вољу и вођство Кагамеа је једно од малих чуда која су се одиграла‘, каже Чиди Одкинкалу, предавач на Флечеровој школи за право и дипломатију Универзитета Тафс. ‚Али Кагамеово неприхватање мирног решења у источном Конгу ће представљати тежак удар на његово наслеђе‘.
Руандски лидер се дуго кретао у сивој зони између хероја и злочинца. Он је хваљен за опипљиви – иако наводно преувеличавани – развојни успех своје земље али је и oзлоглашен због бескрупулозног начина на који намеће своју вoљу како код куће, кроз политичку репресију, тако и на страни, кроз ликвидације – што Кагаме изричито негира.
Током прве две деценије овог века, руандска економија расла је по стопи од преко 7 одсто годишње док је очекивани животни век продуживан за годину дана сваких дванаест месеци.
‚Никада не можете потценити руандске маркетиншке способности нити очајничка настојања целокупне индустрије међународне помоћи да изнађе неку успешну причу‘, каже Џо Стадвел, истраживач и писац, док покушава да објасни спремност подржавалаца Кагамеа на Западу да пређу преко ауторитаризма и територијалних амбициjа према суседним државама.
Кагаме одбацује оно што види као површне апеле да се уведе демократија по западним узусима који игноришу реалност у земље у којој је већина Хута покушала да уништи мањину Тутсија, у покољима у којима је страдало милион Тутса и припадника народа Хути који су им били наклоњени.
Деле Олоједе, који је добио Пулицерову награду за своје извештавање о геноциду у Руанди и његовим последицама, каже да Кагамеово деловање може бити објашњено само у контексту ужаса из 1994. године. ‚Када доживите геноцид, поштено се може рећи да се учвршћује извесни параноидни страх‘, каже. ‚Преовлађујуће став који надјачава све остало је: ‚Никада више‘“.
Фармацеутска индустрија, плацебо и депресија: Истраживања професора Кирша
Кагаме је до сада одржавао пажљиво уравнатежену двосмисленост о руандској ‚стратешкој дубини‘ у бесудном источном Конгу у којем се бори више од сто различитих група милитаната за контролу рудника злата и критично важних сировина потребних за израду мобилних телефона и рачунара. Али последњих недеља, кажу аналитичари, скинуте су маске. Када је Си-ен-ен пребацио Кагамеу да се понаша као руски председник Владимир Путин, руандски лидер деловао је скоро поласкан овим поређењем. ‚Могу ме звати како год хоће. Шта могу да урадим с тим у вези?‘, одговорио је. ‚Морамо да учинимо оно што је нужно како бисмо се осигурали да преживимо било какву непогоду која прође нашом земљом‘.
Извештај Уједињених нација наводи да је током једне године 150 тона колтана, који се користи у електроници, ‚незаконито извезено у Руанду и помешано са руандским производима‘. Киншаса тврди да Конго губи милијарду долара прихода због кријумчарења метала у Руанду.
Кагаме је оптужио конголешку владу да ‚ради заједно за геноцидним наоружаним групама као што је Еф-де-ел-ер, које делују против Руанде‘, што је указивање на милитанту хутску групу чији корени сежу до починитеља геноцида који су напустилу Руанду када је Кагамеова побуњеничка војска умарширала у Кигали 1994. године.
Аналитичари су ниподаштавали претњу коју Еф-де-ел-ер представља по Руанду, али Олоједе каже да ће Кагамеова Руанда, слично Израелу, учинити све да заштити свој народ како код куће тако и на страни.
Док неки стручњаци сматрају да Кагаме преиграва своју руку, други кажу да је он правилним сагледавањем ситауције проценио да је сада време да се повисе улози. У доба када се границе доводе у питање од Гренланда до Газе, руандски лидер је по свој прилици закључио да је сада прилика да се преустроји колонијална мапа.
Бен Шепарт, консултант у британској организацији Четам хаус, каже да је Кагаме можда заиграо међународну опкладу према којој је контрола над конголешким рудним богатством вреднија од све мање међународне помоћи.
‚Можда је заправо Кагаме онај који добро разуме садашњу ситуацију‘, каже. ‚Наступити рано и створити нову ситуацију на терену – без обзира на цену по конголашке цивиле и регионалну стабилност‘.
Извор: Financial Times
