Piše: Vladimir Đukanović
Automobilska industrija se nalazi usred revolucionarne tranzicije ka električnim vozilima. Tržište se lomi kao nikada u svojoj istoriji. Tradicionalni brendovi tonu, dok se novi, uglavnom kineski, dižu neviđenom brzinom. Ovo tumbanje zahteva značajne investicije, promenu poslovnih modela i novu evaluaciju dobavljačkog lanca kako bi se osigurala konkurentnost. Šta to sve ulazi u lanac vrednosti ove industrije i šta se menja.
Vodeći proizvođači automobila najavili su investicije koje premašuju 800 milijardi dolara u proizvodnju električnih vozila i baterijskih postrojenja. General Motors planira da do 2035. godine postigne 100% prodaju vozila bez emisije, dok Tojota cilja na 70% prodaje elektrifikovanih vozila do 2030. godine. Ove investicije pokreću i lanac dobavljača, koji mora da prilagodi svoje proizvodne kapacitete, tehnologiju i strategije kako bi zadovoljio rastuće zahteve tržišta.
Tradicionalni automobilski delovi, kao što su motori sa unutrašnjim sagorevanjem, menjači i izduvni sistemi, postepeno gube na značaju. Dobavljači moraju ulagati u novu opremu i tehnologiju kako bi prešli na proizvodnju baterija, elektromotora i sistema za upravljanje energijom. Delovi za vozila na fosilna goriva će polako izlaziti iz upotrebe pa samim tim i prodaja će iz godine u godinu opadati. Investicije u ovoj oblasti će opadati dok u jednom momentu skroz ne presuše. To će stvoriti poseban problem za tradicionalne proizvođače: prodaja će opadati a oni povrh toga neće imati ništa novo da ponude. To će samo ubrzati smrt ove industrije. Balansirati u ovom procesu će se pokazati kao poseban problem u industriji koja je već u debelom problemu.
Elektrifikacija povećava potrebu za ključnim materijalima poput litijuma, kobalta i nikla, koji su ključni za proizvodnju baterija. Dobavljači se suočavaju sa izazovima u vezi sa nabavkom, oscilacijama cena i održivošću eksploatacije sirovina. Broj rudnika ovih sirovina je ograničen i potrebna je rapidna ekspanzija kako bi se potražnja zadovoljila.
Potrebno je razviti skoro 300 rudnika kako bi se potražnja za baterijama zadovoljila do 2030. godine. Izvor Benčmark.
Gornja slika ilustruje da je potražnja značajna i pitanje je da li će svet uspeti da razvije ovu infrastrukturu na vreme. Svaka godina kašnjenja odlaže zelenu tranziciju i podiže rizik od globalnog otopljavanja. Svet je na raskrsnici lomljenja jednog lanca nabavke i stvaranja novog. U toj igranci su mnogi interesi tako da se i politička borba zaoštrava kako društva shvataju da ko zaostane u ovoj trci biće decenijama u ekonomskom čabru. Zemlje koje se nisu ubacile u lanac nabavke u auto industriji pre jednog stoleća su po pravilu manje razvijene zemlje.
Konkurencija u industriji EV raste, a dobavljači moraju da ulažu u istraživanje i razvoj. Kako bi ponudili inovativne proizvode i tehnologije koje poboljšavaju efikasnost baterija biće potrebne milijarde dolara investicija kako bi svim kritičarima električnih vozila bila zapušena usta. Zato je Kina u poslednjih desetak godina uložila ogromna sredstva u razvoj e-mobilnosti i postala lider pored uspavanog zapada.
U ovom procesu razviće se nove ekonomske grane kao što se razvija industrija senzora i sistema za upravljanje. Za par decenija većina vozila neće imati čoveka za vozača. Tehnologija potrebna za ovu tranziciju je već tu i sve je bolja iz godine u godinu. Profesija vozač će polako nestati jer će osiguravajuća društva zahtevati ubrzanje ovog procesa. Istraživanja pokazuju da su auto-piloti daleko sigurniji vozači od ljudi tako da će osiguranje za vozače biti sve skuplje iz godine u godinu. Taj proces će naterati i najveće ljubitelje smrdljivog benzina da legnu na rudu.
Vlade širom sveta nude finansijske podsticaje kako bi podržale proizvodnju i razvoj EV tehnologija. Zemlje koje se pametno postave u uđu u globalni lanac nabavke biće i ekonomski lideri. Amerika, Evropa, Kina i Indija obasipaju svoje proizvođače baterija sredstvima i te subvencije će samo biti veće iz godine u godinu. Svet nas po pameti ne zna.
Izvor: Fejsbučenje
