Пише: Владимир Ђукановић
Аутомобилска индустрија се налази усред револуционарне транзиције ка електричним возилима. Тржиште се ломи као никада у својој историји. Традиционални брендови тону, док се нови, углавном кинески, дижу невиђеном брзином. Ово тумбање захтева значајне инвестиције, промену пословних модела и нову евалуацију добављачког ланца како би се осигурала конкурентност. Шта то све улази у ланац вредности ове индустрије и шта се мења.
Водећи произвођачи аутомобила најавили су инвестиције које премашују 800 милијарди долара у производњу електричних возила и батеријских постројења. Генерал Моторс планира да до 2035. године постигне 100% продају возила без емисије, док Тојота циља на 70% продаје електрификованих возила до 2030. године. Ове инвестиције покрећу и ланац добављача, који мора да прилагоди своје производне капацитете, технологију и стратегије како би задовољио растуће захтеве тржишта.
Традиционални аутомобилски делови, као што су мотори са унутрашњим сагоревањем, мењачи и издувни системи, постепено губе на значају. Добављачи морају улагати у нову опрему и технологију како би прешли на производњу батерија, електромотора и система за управљање енергијом. Делови за возила на фосилна горива ће полако излазити из употребе па самим тим и продаја ће из године у годину опадати. Инвестиције у овој области ће опадати док у једном моменту скроз не пресуше. То ће створити посебан проблем за традиционалне произвођаче: продаја ће опадати а они поврх тога неће имати ништа ново да понуде. То ће само убрзати смрт ове индустрије. Балансирати у овом процесу ће се показати као посебан проблем у индустрији која је већ у дебелом проблему.
Електрификација повећава потребу за кључним материјалима попут литијума, кобалта и никла, који су кључни за производњу батерија. Добављачи се суочавају са изазовима у вези са набавком, осцилацијама цена и одрживошћу експлоатације сировина. Број рудника ових сировина је ограничен и потребна је рапидна експанзија како би се потражња задовољила.
Потребно је развити скоро 300 рудника како би се потражња за батеријама задовољила до 2030. године. Извор Бенчмарк.
Горња слика илуструје да је потражња значајна и питање је да ли ће свет успети да развије ову инфраструктуру на време. Свака година кашњења одлаже зелену транзицију и подиже ризик од глобалног отопљавања. Свет је на раскрсници ломљења једног ланца набавке и стварања новог. У тој игранци су многи интереси тако да се и политичка борба заоштрава како друштва схватају да ко заостане у овој трци биће деценијама у економском чабру. Земље које се нису убациле у ланац набавке у ауто индустрији пре једног столећа су по правилу мање развијене земље.
Конкуренција у индустрији ЕВ расте, а добављачи морају да улажу у истраживање и развој. Како би понудили иновативне производе и технологије које побољшавају ефикасност батерија биће потребне милијарде долара инвестиција како би свим критичарима електричних возила била запушена уста. Зато је Кина у последњих десетак година уложила огромна средства у развој е-мобилности и постала лидер поред успаваног запада.
У овом процесу развиће се нове економске гране као што се развија индустрија сензора и система за управљање. За пар деценија већина возила неће имати човека за возача. Технологија потребна за ову транзицију је већ ту и све је боља из године у годину. Професија возач ће полако нестати јер ће осигуравајућа друштва захтевати убрзање овог процеса. Истраживања показују да су ауто-пилоти далеко сигурнији возачи од људи тако да ће осигурање за возаче бити све скупље из године у годину. Тај процес ће натерати и највеће љубитеље смрдљивог бензина да легну на руду.
Владе широм света нуде финансијске подстицаје како би подржале производњу и развој ЕВ технологија. Земље које се паметно поставе у уђу у глобални ланац набавке биће и економски лидери. Америка, Европа, Кина и Индија обасипају своје произвођаче батерија средствима и те субвенције ће само бити веће из године у годину. Свет нас по памети не зна.
Извор: Фејсбучење
