Пише: Вук Бачановић
Када су у Србији прије више од мјесец дана започеле средњошколске и студентске блокаде и када сам схватио у коликој мјери младићи и дјевојке између 17. и 22. године зрело артикулишу своје мисли и организују отпор корумпираној СНС-овој бирократији, али и њеној близаначкој опозицији, моја прва мисао о властитој генерацији била је: „Какви смо ми били идиоти!“ и „Каквим тривијалностима смо се бавили док су нам глобални и домаћи тирани пред очима ковали синџире и букагије?“
Младост Србије, коју више није исправно називати демонстрантима, већ устаницима, демонстрирала је суштаствену истину: да Вучићев деспотизам истовремено подржавају и Москва и Вашингтон, да у свијету у којем је демократија одавно руинирана и сведена на појам који изазива подсмијех, у којем оживљавају стари и уздижу се нови тирански режими, већински српски народ стоји сам, постојан у одбрани својих слободарских тековина, које су скупо плаћене.
И не само својих.
Истинска умна и духовна елита српског народа данас држи лекцију о слободи и америчким демократама који су, у свом класном слјепилу, демократију свели на корпоративни бренд, и бриселској бирократији, и помахниталим воук културњацима, и отуђеним НВО позерима, и Трампу и његовим мрачним епигонима широм свијета, и цару Путину у Кремљу, и чувару великог еквилибријума Сију у Пекингу.
Српски народ је тако сам, готово као народ Газе, којој западни господари припремају организовано расељавање како би их учинили примјером шта слиједи непослушнима, шта слиједи онима који се узбезобразе толико да тјерају Рио Тинто са властите земље.
Зато ово није устанак само против Вучића и његових напредњака, шешељевског и другог отпада. Политичког олоша сваке врсте увијек је било и биће.
Ово је, без икаквог претјеривања, наставак борбе за опстанак из 1804, 1815, 1914. и 1941. године.
Када је Хитлер 1941. саопштио Герингу да је одлучио да „усијаним жељезом“ у Србији искоријени идеју слободе, онда такво искорјењивање није подразумијевало само масовна погубљења и депортације у концентрационе логоре широм Великог Рајха, већ и постављање лидера који ће људима објашњавати да је слобода можда лијеп сан, али да је „реалност“ нешто друго. Да би се људе увјерило у ову злокобну наопакост, потребна је цијела пирамида глупана који ће проповиједати ово антијеванђеље великог вође, извршитеља страних налога. Александар Вучић је управо такав лидер. Изданак оних који су нас замало увјерили да тама и глупост коју нуде немају алтернативу и да је можемо или прихватити или скапати на маргинама у очајању и безнађу.
Тако је то, замало, било с мојом генерацијом. Али тако то није с овом. Њој су очи широм отворене и види све што треба да види.
Стварна умна и духовна елита српског народа држи лекцију из демократије цијелом свијету. Трећи српски устанак је у пуном замаху.
