Пише: Небојша Поповић
Цензура коју је спроводио Фејсбук преко својих „факт чекера“, наликује нечему што је Џорџ Орвел описао у свом чувеном роману – „1984“. То је био модус операнди највеће друштвене мреже на свијету, по личном признају њеног оснивача, Марка Закерберга.
Цензура је, наиме, под изговором спречавања ширења наводних дезинформација, нарочито узела маха након побједе Доналда Трампа 2016. године. У току КОВИД -19 кризе, Фејсбук је био под снажним притиском Бајденове администрације, из које су, по Закерберговим ријечима – „звали момке из нашег тима, викали на на њих, проклињали и пријетили последицама ако (са Фејсбука) не скинемо ствари које су истините“.
Први човјек компаније „Мета“ надаље је признао да је његова фирма отишла предалеко у испуњавању апетита америчке Владе за цензуром, због чега је Фејсбукове „факт чекере“ због огромне пристрасности упоредио са Орвеловим цензорима.
„Напросто је дошло до тачке у којој… наставак програма(факт -чекинга) толико уништава повјерење, нарочито у Сједињеним државама“, каже Закерберг који данас наједном увиђа да је од почетка био забринут да баш он буде тај ко ће одлучивати „шта је истинито на свијету“.
Истовремено, Закерберг је похвалио пословни модел компаније „X“ за који каже да је у смислу слободе говора супериран у односу на Фејсбуков. Наравно, јавно посипање пепелом извршног директора Мете – конгломерата са око 72 хиљаде запослених, догодило се тек након што је процурила вијест да се човјек који контролише Фејсбук, Инстаграм, WhatsApp и Threads, у новембру састао са новоизабраним предсједником САД Доналдом Трампом у његовој резиденцији на Флориди.
Макс Блументал: Потенцијални атентатор на Трампа регрутовао добровољце за Украјину
Од тог тренутка Закерберг попушта под теретом сопствене савјести. Он одједном увиђа да цензура није добра, да би до Нове године радио на медијској стратегији како да новонастале промјене саопшти запосленима и јавности. Очигледно највећи проблем било је како признати да је до скора био један од главних војника режима коме би на контроли информација дебело позавидјели и у бившем Совјетском Савезу. И то све, наравно у земљи, која се представља за светионик свијету, те идеал људских права, слободе говора и демократије…
Елем, укидање програма факт чекинга за сада је предвиђено само за САД, док у ЕУ страхују да Трамп, Маск и Закерберг потенцијално кују „опасан план за Европу“ који пријети да подрије дигиталну одбрану Брисела. ЕУ не жели да се одрекне факт чекера у свом дигиталном дворишту, док Американци на томе тренутно превише не инсистирају – што би само по себи требало нешто да говори, макар обичним грађанима Европе.
Нажалост, чини се да чињенца да ЕУ највише зазире од могућег смањења цензуре на друштвеним мрежама говори много више него што то на први поглед изгледа. Опсесивна контрола над информацијама увијек је у тијесној спрези са опстанком елита на власти, али дугорочно исход никада није добар.
Ипак за житеље Балкана вјетрови који дувају из Америке носе и понешто позитивно. У том смислу порука је јасна. А она гласи да се према разноразним факт чекерима и денунцијантима из Црне Горе и окружења, убудуће треба се односити са истим презиром као што то чине наши пријатељи у САД.
