U novoj epizodi „Relativizacije“, Ljiljana Smajlović razgovarala je sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Joanikijem, koji kaže da je ovaj Božić dočekan u senci velike tragedije koja se dogodila na Cetinju, kada je ubijeno 12 osoba, među njima i dvoje dece.
Joanikije je u emisiji „Relativizacija“ na RT Balkan naveo da se takve stvari događaju u celom svetu, jer „zlo ne miruje“. O užasu na Cetinju, gde je osumnjičeni ubio svoje prijatelje, rođenu sestru, dvoje dece, kumove, kaže da se ne može pripisati samo njemu, već i demonskoj sili.
„Vidimo ratove i svaku nesreću na ovom svetu. Ali je na ovaj svet došao gospod Isus Hrist da primi naše muke, naše tuge, padove, da nas isceli. Zato se molimo Bogu za pokoj duša 12 pobijenih, gde je nekoliko žena i dece, za utehu njihovih porodica. Neka Božićni praznici donesu olakšanje svima“, rekao je gost Ljiljane Smajlović.
„Nije lako bilo nikada. Sećam se šta se dešavalo za vreme blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, bio sam jeromonah desetak godina, kasnije vikarni episkop. Ni tada nije bilo lako. Ali Bog daje snagu“, naveo je Joanikije.
A Cetinjski manastir, gde je sedište Mitropolije, stalno je pod pritiscima onih koji Srpsku pravoslavnu crkvu vide kao opasnost. Već dve godine istaknute su crnogorske zastave na njemu, a ispred manastira dežura policija.
„To su uradili ljudi sa Cetinja koji ne znaju šta rade. Misle da na taj način čuvaju Crnu Goru i postavili su te zastave na vrlo neprimeren način, suprotno Zakonu o državnim simbolima. Tu bruku gledamo dve godine. Ova država to trpi, neće da reaguje. Neprimereno je da se najveća svetinja u Crnoj Gori na taj način uznemirava. Meni nije do svađa i krvoprolića na Cetinju, pa makar trpeo i poniženje„, rekao je mitropolit.
Mitropolit Joanikije na božićnom prijemu u ordinarijatu Barske nadbiskupije
Navodi da Mitropolija ima svoju istoriju, ali ima i krst koji nosi. Pojasnio je da je Mitropolija egzarh (čuvar) Pećkog trona, da je tu titulu dobio mitropolit Vasilije Petrović od pećkog patrijarha Atanasija Drugog.
„Ako je neko egzarh Pećkog trona on je izaslanik pećkog patrijarha i to sa ovlašćenjima koja im je on dao i odredio. To je imalo značaja mnogo kasnije, posle ukidanja Pećke patrijaršije. Sve episkopije ispod Save i Dunava su prešle pod starateljstvo episkopa grčkog porekla. Jedina od srpskih episkopija koja nije priznala ukidanje Pećke patrijaršije, od strane turske vlasti i Carigradske patrijaršije, je bila Mitropolija crnogorsko- primorska“, naveo je Joanikije.
Podsetio je da je Mitropolija jedina u kontinuitetu opstala od Svetog Save. Osnovana je kao Zetska episkopija, da bi u vreme cara Dušana uzdignuta na stepen mitropolije. Sedište Zetske episkopije u početku je bilo u manastiru na Miholjskoj prevlaci kod Tivta, ali su ih Mlečani odatle proterali. Sedište je preseljeno u manastir Vranjina, da bi tek Ivan Crnojević obezbedio da mitropolija Zetska ima svoje sigurno utočište pod Lovćenom.
U Cetinjskom manastiru kao najznačajnije relikvije čuvaju se kruna svetog Stefana Dečanskog i epitrahilj Svetog Save.
Upitan zašto je odbio da bude ustoličen u Podgorici, već je insistirao da to bude na Cetinju, Joanikoje je rekao da je za crkvu istorija veoma važna i da su na Cetinju od kraja 15. veka ustoličavani mitropoliti.
„Nisu se ni u tursko doba pomerali. Nismo mogli dozvoliti, po cenu mnogih neprijatnosti, da ustoličenje bude na nekom drugom mestu. To je bio momenat kada je bivši režim, koji je pogođen tim što je izgubio vlast, hteo da izazove veće incidente, da destabilizuju vlast koja se tek uspostavila. Tadašnji predsednik države bio je u tim akcijama sprečavanja mog ustoličenja, da je lično došao na Cetinje da da podršku onima koji su pravili nerede. Bilo pa prošlo, nikome ne zameram, ali ne mogu da zaboravim tako lako. Bog da prosti svima“, rekao je Joanikije.
Govoreći o predlogu Zakona o slobodi veroispovesti, koji je predložen za vreme Mila Đukanovića, Joanikije kaže da su tim Zakonom želeli da „zbrišu Mitropoliju sa lica zemlje“ i to na taj način što će sve crkve i manastire postati vlasništvo države. To je bio razlog za pokretanje litija.
„Znali smo kakva je njihova namera. Vrlo brzo bi onemogućili službu. To je vodilo ka katastrofi, oni su hteli da izbrišu naše pamćenje, istoriju, da otmu istoriju Mitropolije. Govorili su da će Srbija zavladati Crnom Gorom ako ostane Mitropolija. Mitropolija pripada vernicima, svima koji poštuju svetinje. Znali smo zašta se borimo. Imamo svoje utemeljenje, našu istoriju, borbu koja traje vekovima“, rekao je on.
Dodaje da se nije moglo dozvoliti da se svetinje postanu vlasništvo države Crne Gore, jer bi se tim izmenila njihova namena.
„Time bi se potisnula istorija ovih svetinja i dovedeno u pitanje sve što smo sticali vekovima. Nije nama bogatstvo cilj, nama je cilj duhovno blago. Uvek sam zastupao načelo odvojenosti crkve i države. Možemo da sarađujemo ako hoćemo“, rekao je Joanikije.
Podseća da je svuda u svetu kažnjivo sprečavanje verskih obreda (ustoličenje je verski obred). Dodaje da je crkva morala da se bavi politikom onog momenta kada je politika počela da se bavi crkvom i njenim unutrašnjim ustrojstvom.
„Mi smo morali imati odgovor, kao crkva, na takva dejstva političara. Gledali smo da sačuvamo identitet crkve, da sačuvamo njeno ustrojstvo, jedinstvo“, naveo je mitropolit.
Govoreći o Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, on je rekao da je ta crkva raspeta, da su u situaciji da sahranjuju poginule i sa jedne i sa druge strane.
„Koliko je god u toku sukoba vlast u Ukrajini bila u poziciji da ugnjetava Rusku pravoslavnu crkvu i dalje većina naroda pripada Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi koja je kanonska, raspeta, koja trpi najveća iskušenja. Imaju građanski rat, sukob koji se odvija između Ukrajine i Rusije u kojima učestvuje i NATO. Videćemo da će Ukrajinska pravoslavna crkva izaći iz ovog sukoba, ako nastave mirnim delovanjem, nesvrstavanjem, sa oreolom mučeništva i oreolom svetosti“, rekao je Joanikije.
Smatra da je neprimereno što se danas politički protivnici nazivaju zlom i dodaje da se vlast smenjuje na civilizovan način, na izborima. Dodaje da je važan dijalog, a da je najgore ukoliko se stvari izvlače iz konteksta i tako prekraja istorija.
„Ljudi imaju potrebu da protivnika označe, demonizuju. Mi smo to doživeli kao narod u vreme bombardovanja i to od ‘civilizovanog sveta’. U tim finim, civilizovanim ljudima često leži zver, koja ne može da se napije dovoljno krvi. U ovim ratovima koji se vode ima i tog poriva. Isus je zato primio raspeće i pokazao da može i na drugačiji način, došao je da se žrtvuje za druge“, naveo je Joanikije.
Upitan ‘hoćemo li dočekati opelo Petru Petroviću Njegošu na vrhu Lovćena’, on je rekao da će se to desiti, ako ne za naše vreme onda će to dočekati buduće generacije.
„Ispuniće se Njegošev amanet. On je sebi podigao crkvu na Lovćenu. Kome smeta kapela koju su obnovili posle austrougarskog bombardovanja 1916. godine kralj Aleksandar uz zalaganje mitropolita Gavrila Dožića? Možemo slobodno reći da nije bilo mitropolita Dožića, teško da bi se obnovila kapela. Ako nekom smeta kapela, mi možemo podići onakvu kapelu kakvu je podigao Njegoš. Njegoš je ostavio amanet da se sahrani u kapeli na Lovćenu. Da bi izvršili njegov amanet i da bi izbegli njegovo prokletsvo moramo da vratimo kapelu na Lovćen“, zaključio je Joanikije.
Izvor: Rt.rs
