Бадње вече 1942. године требало је да буде и посљедње у животима неколико стотина православних Срба, јер су усташке власти у окупираној Тузли намјеравале срушити Саборни храм Успења Пресвете Богороодице. Упоредо с рушењем тузланске православне цркве, усташе су намјеравале починити масовну егзекуцију цивила српске националности на Бадњи дан.
Информација о припреми монструозног усташког плана допрла је до ефендије Мухамеда Шефкета Курта, који је окупио угледне Тузлаке и срочио резолуција која је достављена њемачким окупационим снагама. Потпуковник Вист, њемачки командант града, хитро је реаговао, те су по Тузли истакнути плакати са упозорењем „да нико никога не смије злостављати, одузимати или рушити туђу имовину и дирати живаљ који слави Бадњи дан и Божић”.
Послије резолуције упућене њемачким окупационим снагама, Шефкет ефендија Курт и хаџи Хасанага Пашић, некадашњи градоначелник Тузле, предводили су делегацију која се састала са злогласним Андријом Артуковићем једним од најближих сарадника Анте Павелића. Њихов разговор није било нимало пријатан, а у једном тренутку, како ће касније испричати свједоци, Артуковић је репетирао свој лугер и кренуо на ефендију Курта и Пашића. Преостали чланови делегације тузланских угледника поручили су Артуковићу да ће цијела Тузла „отићи у шуме” ако убије ефендију Курта и Пашића. Ово је одвратило Артуковића од намјере. А Срби су остали живи у Тузли!
Зато, нека је слава Шефкету ефендији Курту!
Извор: Фејсбук/ Херцеговац
