Субота, 25 апр 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Представљена нова књига проф. др Будимира Алексића

Журнал
Published: 31. децембар, 2024.
Share
Фото: РТНК
SHARE

Јавна установа (ЈУ) “Захумље” Никшић организовала је промоцију најновије књиге проф. др Будимира Алексића  „Четири расправе о Подгоричкој скупштини“. О  дјелу, објављеном у издању Књижевне задруге Српског националног вијећа, говорили су проф. др Мирослав Додеровић, др Жарко Лековић и аутор.

Вече је модерирао историчар Илија Бајовић, уредник програма у „Захумљу“.

Најновија књига проф. др Будимира Алексића „Четири расправе о Подгоричкој скупштини“ састоји се из четири цјелине: „Подгоричка скупштина 1918. године и уједињење Црне Горе и Србије“, „Уједињење Црне Горе и Србије 1918. у српској мемоарској литератури“, „Српска књижевност о Подгоричкој скупштини и уједињењу Црне Горе и Србије 1918. године“ и „Подгоричка скупштина и њене одлуке у интерпретацијама црногорских идеолога“.

Дјело садржи и прилоге: Списак посланика Подгоричке скупштине, Одлуку Подгоричке скупштине о уједињењу Црне Горе и Србије, Програм Црногорског одбора за народно уједињење, Извјештај Франш Д‘Епереа о стању у Црној Гори 1919, као и текст књижевника Владимира Мијушковића објављен у „Политици“ 1938. поводом 20-то годишњице Подгоричке скупштине, казао је проф. др Мирослав Додеровић, на промоцији Алексићеве књиге, у Никшићу.

“Свако ово поглавље, открива нам, у ствари, сву сложеност Подгоричке скупштине и свако ово поглавље нам открива колико је Алексић, као добар аналитичар, знао да одабере историјске чињенице, а зна да одабере и књижевне чињенице и чињенице из литературе, али и чињенице из савремене политичке стварности, гдје су актери, често позивајући се на Подгоричку скупштину у ствари постали жестоки заговорници ревизија њених одлука”, казао је Додеровић.

По неподијељеном мишљењу непристрасних и објективних историчара, на Подгоричкој скупштини је остварена вишевјековна жеља српског народа Црне Горе и Србије за уједињењем и стварањем јединствене српске државе. Али, како то наводи аутор, и даље су остала неразумијевања, погрешне интерпретације и оцјене, што представља рецидиве југокомунистичке и црногорске митоманске историографије или је резултат политичког прилажења том проблему, казао је др Жарко Лековић.

“У овом раду Алексић истиче да се у историографији узима да 1918. година представља једну од најзначајнијих година у историји Црне Горе, јер се у тој години десио догађај под именом Подгоричка скупштина и уједињење Црне Горе и Србије. Тим догађајем је завршен период владавине митрополитско-господарске лозе Петровића Његоша у Црној Гори и отпочео је период новог живота ове земље у заједничкој југословенској држави”, истакао је Лековић.

Књигу чине радови презетновани на међународним научним скуповима и конференцијама одржаним у Црној Гори и окружењу.

“У њима сам сумирао, колико сам знао и умио, све оно што је до сада написано о Подгоричкој скупштини, дакле виђења историјске науке, виђења наших најеминентнијих историчара и публициста. Исто тако, мемоарско-дневничку литературу сам консултовао и представио у једном од ових радова, али сам дао и мишљења псеудоисторичара који који се баве историјским ревизионизмом, а који су нарочито активни у последњих тридесетак година“, казао је Алексић.

Књигу је за штампу је припремио др Никола Маројевић. Лектуру и коректуру је урадио др Радисав Маројевић, а азбучни регистар личних имена Александра Алексић.

TAGGED:Будо Алескићкњигапромоција
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Владимир Пиштало: Малта
Next Article НИН-ова награда: У ширем избору 26 наслова

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Њујорк пост: Послови Хантера Бајдена и политичке услуге Џозефа Бајдена

Хантер Бајден би позвао свог оца, тада потпредседника Џоа Бајдена, да учествује преко спикерфона на…

By Журнал

Никола Маловић: Светионик, Човјек који пије море

Пише: Никола Маловић Једна од предности живота на Приморју јесте што се за мале паре…

By Журнал

Светомир Бојанин: Човек је рођен да воли

Осећајност, интелигенција и слободна воља чине психолошку тријаду на коју се – као на најужу…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Било једном у биоскопу: Последњи плес са Клаудијом Кардинале

By Журнал
Слика и тон

Милош Лалатовић: Опсесивно-компулсивни поремећај 

By Журнал
Слика и тон

Поп рецензије – 108 – С АНЂЕЛИМА

By Журнал
ГледиштаСлика и тон

Колумниста Журнала у емисији о кризним ситуацијама

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?