Пише: Урош Миловановић
Са дистанцом од пар месеци од изласка албума и након недавно одржаног концерта у београдском Студентском културном центру, можемо остати при тврдњи да бенд Consecration (чине га: Иван Аранђеловић, бас гитара, Александар Максимовић, бубањ, удараљке, Александра Геговић, теремин и фронтмен Данило Никодиновски, гитара, вокал, синтисајзер) ствара музику која комуницира на дубљим нивоима доживљаја савременог рокенрола.
Почевши од његовог назива, савршеног и врло сугестивног визуала омота, преко музичких пејзажа до конкретних песама, Consecration је понудио изузетан концептуалан албум. Данило Никодиновски је сигурно један од најбољих гитариста у својој генерацији. Задивљујућа је вештина којом третира свој инструмент. У једном тренутку је то рајска мандолина, у наредном гиљотина са оштрицом у паду. Апсолутна искреност и посвећеност интерпретацији је можда најузбудљивији моменат који краси издање Љубав, смрт, љубав (издање Geenger Records, Поп депресија).
Фатализам песама Имам а нарочито тринаестоминутне Делиријум, приближавају бенд Consecration величинама као што су Can и Nine Inch Nails. С друге стране посебно место у, такозваној, вокалној секцији чини нумера Демонска лепота, настала у маниру најтескобнијих песама Николе Врањковића из времена рада у групи Block Out. Никодиновски овде бриљира. Текст о тумарању, мраку, депресији, колотечини и избављењу на крају кулминира вокалном death metal катарзом – „Свећа је за (све) њих, живе и неживе, што и даље хоће нешто од мене, опроштај и избављење, ломачу и удављење, бол и разнесење“. Вокалне целине на албуму Смрт, љубав, смрт испреплетане су инструменталима. Такве мелодије, инструменталне скице и звучне аномалије употпуњују кинематографски амбијент овог издања.
Поред музичких референци посебно место заузима визуелни идентитет албума чији је аутор Нико Потошњак. Инспирисан цртежима Клаудија Виле за стрип Дилан Дог, дао је одличну одскочну даску у паранормалан музички запис бенда Consecration. Чак се и Диланова трагикомична свакодневица уклапа у тематски миље албума Љубав, смрт, љубав. На њему пратимо аутора уједно и главног јунака у борби са сопственим демонима чија ће лица и слушаоци сигурно препознати. Није лако, а његова одлучност да у том надметању истраје је вредна поштовања.
Имајући у виду све аспекте албума Љубав, смрт, љубав, као и његову уникатну појаву на локалној рокенрол сцени која је одавно занемарила захтевније уметничке садржаје, бенд Consecration је своју неконтролисану снагу, страхове и бес умешно уобличио. Публици је испоручио дело налик субверзивној уметничкој фигури коју из различитих углова увек видите/доживите другачије.
Извор: Радар
