Пише: Александар Живковић
Рајку Кривокапићу, Миодрагу Јовановићу и Драгутину Лалатовићу Куртијеве суданије не могу ништа. Они су их већ побједили. Али објесност Куртијеве Приштине има другу мету – Црну Гору и црногорску владу. Вољели би да нам се спрдају и поставе се као нека надвласт над нашим грађанима.
Савремена, као некад историјска, Црна Гора мора одлучно да покаже да приштински марифетлуци неће проћи код нас. Ако србијанска власт, нажалост, није спремна да брани интегритет својих грађана на Косову и Метохији, црногорска власт на то мора да буде спремна.
Не помажу више никакви Мандићеви или било чији „дипломатски напори“. Влада мора да уложи хитан демарш Приштини, обавјештавајући о њему све међународне институције, да редукује све односе са Приштином, док се не дају гаранције да црногорским грађанима ходочасницима у наше лавре не смије фалити длака са главе.
И не треба се ни мало обазирати на „мишљење“ албанских странака у Црној Гори. Оне су имале мјесец дана да покажу да ишта мисле. Можемо да имамо, било је периода када смо имали, пријатељске и братске односе и убудуће. Управо ради таквих односа, не могу се робити Црногорци. Албанци, чак и Улцињанин Курти, то добро знају. Затекли су црногорску власт у дремежу, вријеме јој је за буђење.
