Субота, 14 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Мирослав Здравковић: Попис становништва на Косову и Метохији 2024: нека запажања

Журнал
Published: 21. децембар, 2024.
Share
Заставе, косовска митровица, (Фото: РТ Балкан)
SHARE

Пише: Мирослав Здравковић

Попис становништва на Косову и Метохији незахвалан је за тумачење јер садржи низ непознаница за чије разумевање је потребно одлично познавање унутрашњих промена и динамика. На пример, промена броја Срба на Косову и Метохији, по општинама, последица је природног прираштаја, мањег бојкота пописа, унутрашњих миграција, повратка са подручја централне Србије, промене граница административних јединица и деловања непоменутих фактора.

Пописани број становника (1.585.566) био је готово идентичан пописаном броју 1981. године (1.584.440) – повећан је за 1.126 лица.

У односу на 1981. годину, у 2024. години повећан је број Албанаца за 228.227 (+18,6%) а смањен је број Срба за 172.846 (-82,5%).

У 2024, у односу на 1981, смањен је број млађих од 25 година за 363.436 лица, а повећан је број старијих од 25 година за 373.335 лица. Највише је повећан број старијих од 65 године.

Број пописаних становника на Косову и Метохији 2024. смањен је за 154.259 или за 8,9% у односу на попис 2011. године. Број пописаних Албанаца смањен је за 161.906 или за 10,0% а број пописаних Срба повећан је за 11.120 или за 43,6%.

Мирослав Здравковић: Ранг општина и народа према густини насељености у 1981. години

У општинама на северу Косова и Метохије пописано је 3.080 Срба, што значи да је њихово укључивање у попис мањим делом (27,7%) утицало на повећање броја Срба, док је већим делом последица других фактора. Највећи појединачан раст броја Срба био је у Штрпцима, за 4.932, па је вероватно 2011. године већи део Срба бојкотовао попис, а сада то није случај.

Од 38 општина на Косову и Метохији број Срба повећан је у 29 за 15.254 а смањен је у 9 за 4.134. Највише је повећан број Срба у Штрпцу (+4.932), Лепосавићу (+2.677), Партешу (+1.436), Грачаници (+1.351) и Обилићу (+1.324), а највише је смањен у Ранилугу (-1.343) и Новом Брду (-2.516).

Број Албанаца повећан је у 11 општина за 66.897 а смањен је у 27 за 228.803. Највише је повећан у Приштини (+28.446), Косову Пољу +28.126) и Грачаници (+6.149) а за више од 10.000 смањен је чак у 12 општина, и то у Призрену (-31.234), Подујеву (-17.452), Ђаковици (-15.576), Ораховцу (-14.675), Сувој Реци (-13.888), Пећи (-12.496), Дечанима (-12.136), Витини (-11.346), Малишеву (-10.684), Глоговцу (-10.409) и Србици (-10.296).

Црногорска економија у успону, али уз изазове

Из ових података се може закључити да су се између два пописа догађала два процеса: (1) концентрисање становништва у Приштини и њеној околини и (2) исељавање у развијене европске земље. Постоји негативна, али слаба, корелација, између удела Албанаца у укупном становништву и његовој промени, што значи да су највеће смањење имале општине са етнички најхомогенијим албанским становништвом.

Промене броја становника, у томе и Албанаца и Срба, последице су дејства различитих фактора, од природног прираштаја, механичких миграција до степена бојкота пописа.

Овде ћемо набројати нека запажања а која су већином осенчена у приложеној табели:

  • Појам „манастирски Срби“ могли би да уведемо за општине на територији бивше Југославије где су једини преостали Срби монаси у манастирима. Број Срба у Дечанима смањен је са три на два и вероватно се радио о монасима манастира Дечани.
  • У општини Глоговац је 2011. било двоје српске националности а сада нема ни једног, али овде не знамо ради ли се о монасима у неком манастиру или о старцима који су преминули или напустили општину. Исти је случај и са општином Штимље где је 2011. било 49 лица српске националности а сада ни једна, па су ове две општине једине на Косову и Метохији без и једног лица српске националности. Приликом претходног пописа није било Срба у општинама Малишево, Јуник, Мамуша и Ђенерал Јанковић, а сада су пописане шест, једна, две и три, респективно.
  • Косово Поље је имало готово удвостручавање броја Албанаца (+92,9%), а повећан је и број Срба, и ово је вероватно последица ширења урбане зоне Приштине. Вероватно је и повећање броја Албанаца у Грачаници, са 2.474 на 8.623, последица ширења Приштине и Албанци су стекли релативну већину у овој општини, док су 2011. чинили мање од једне четвртине њених становника.
  • У Штрпцу је смањен број Албанаца а повећан број Срба са 3.148 на 8.080 и ово је вероватно последица делимичног бојкота пописа у 2011. години.
  • У Ранилугу је смањен број Срба за 1.343 а у Пертешу је повећан за 1.436, и овде не можемо знати шта је узрок дивергентним кретањима, само претпоставити да је у првом утицај негативног природног прираштаја а у другом бојкота пописа у 2011. години.
  • Тачан број Срба на Косову и Метохији већи је за неколико десетина хиљада, за неписана лица у Лепосавићу, Зубином Потоку, Звечану и Северној Митровици. У њима је пописано 3.080 лица а можемо претпоставити да је укупан број између 25 хиљада (смањен за негативан природни прираштај и исељавање у централни део Србије) и 35 хиљада.

Фото: Макроекономија

Извор: Макроекономија

TAGGED:КиММакроекономијаМирослав ЗдравковићпописСрбија
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article У Матици српској у Новом Саду Будимиру Дубаку уручена награда „Бескрајни плави круг“
Next Article Шта студенти раде док чекају испуњење захтева?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Вук Бачановић: Надбискуп Кутлеша и срце Љубичино

Пише: Вук Бачановић „Са четничким војводама се не улази у ЕУ. Били они живи или…

By Журнал

Реј Мекговерн: Трамп и седам патуљака

Пише: Реј Мекговерн Превод: Журнал Нећу овдје почињати уобичајеним оградама, да не би ко помислио…

By Журнал

Милош Лалатовић: Добре и зле барабе

Пише: Милош Лалатовић Често се о људима суди на основу њихових спољашњих карактеристика и дјела, …

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Радивој Цветићанин: Ништа људско му није било страно

By Журнал
Други пишу

Проф. др Владан Перишић: Црква и побуна студената

By Журнал
Други пишу

Тодор Куљић: Моралократија

By Журнал
Други пишу

Слободан Дивјак: Студенти, чисте руке и модерни варвари

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?