Пише: Редакција
Коалиције ПЕС, Демократе и За будућност Подгорице издале су синоћ заједничко саопштење у ком поручују Покрету за Подгорицу да неће преговарати са Милатовићем и Абазовићем док се овај двојац јасно не одреди да неће преговарати са ДПС-ом.
Претходно је премијер Милојко Спајић на свом X налогу саопштио да је сва лажна драма око Уставног суда била “димна бомба” како би Милатовић у јавности стекао алиби да прави коалицију са ДПС-ом.
“Понудили смо разговор и прије него што сам се вратио у ЦГ – не желе. Понудили смо да уставни суд оцијени уставност потеза Скупштине – ни то не желе. Срећно било у оба дома”, казао је, између осталог, Спајић.
Ситуација је сада таква да се позиција предсједника Јакова Милатовића коначно мора извести на чистину. Еквидистанца није могућа и тренутак истине је стигао. Или ће Милатовић почети цивилизовано да разговора са снагама 30. августовске већине – или ће право у загрљај са организованим криминалом.
Примјетно је да предсједник Милатовић већ мјесецима представља главног чувара пипака криминалне хоботнице који су и даље предоминантно присутни у државним институцијама. Његово снажно противљење промјенама и опструкција да се уклони било који од кадрова који су по вољи ДПС-а и Ђукановића, и то на било ком нивоу, сада већ превише упада у очи. Било да се ради о промјенама у Уставном суду, позицији начелника Војске Црне Горе, директору АНБ-у, РТЦГ, или пак дипломатској мрежи итд…
Оно што је главно у читавој ствари је да такво понашање предсједника сада већ буди одређене сумње у његове истинске мотиве. Јер је одавно пређена граница након које се баш све може „правдати“ предсједниковим самољубљем и сујетом, па чак и евидентним несналажењем у државничким пословима.
Милатовић је, додатно, позивом да НАТО поведе истрагу о именовању директора АНБ као мало који политичар икада у историји понизио Црну Гору. Порука једног оваквог чина како грађанима Црне Горе, тако и странцима – јесте да Црна Гора суштински има предсједника који сопствену земљу сматра за најобичнији протекторат. А засигурно и да властиту улогу предсједника у том смислу види као неког ко је само један од намјесника поменутог протектората.
У питању је нажалост потез након којег је непријатно било свима, па чак и онима који мисле да имају неке политичке користи од ирационалног понашања Милатовића.
Елем, неподношљива ситуација која свакодневно обилује јавним скандалима и опструкцијама на линији извршна власт и парламент са једне, и предсједник са друге стране – у коначници се мора разбистрити. ДПС се тренутно грозничаво бори да задржи било који механизам чијим би се губитком отворио пут за суштинску демонтажу 30. годишње владавине организованог криминала у Црној Гори. Управо зато се проблематизују и Уставни суд, као и скупштински одбор који треба да истражује најтежа непочинства бившег режима, те опструира рад Скупштине, као и све остало…
У тој игри, парадоксално, ДПС-ов најјачи адут нису његови карикатурални посланици који бацају димне бомбе и попут дјеце шарају фломастерима нови скупштински лого, већ дословце Милатовић. Човјек којег су грађани Црне Горе масовно изгласали да заступа посве супротно. Баш зато се политичке карте коначно морају открити. А сигурно да су у праву и они који сматрају да би одлазак Милатовића у коалицију са ДПС-ом у Подгорици, дугорочно била једна од највећих услуга, те помогло консолидацију актуелне владајуће већине.
