Пише: Вук Бачановић
Након догађаја који су услиједили због пензионисања двоје старих и најављеног избора нових судија Уставног суда Црне Горе, то јест димне бомбе и поновног шарања лога Скупштине Црне Горе, постало је јасно да у ДПС-у, од када постоји само један континуитет политике, а то је креирање хаоса свим расположивим методама: политиком идентитетског рата и нарушавањем елементарног историјског достојанства државе, растакањем правне државе, претварањем полиције у приватну страначку војску која служи криминалним интересима (што подразумијева свођење друштва на полигон за обрачуне мафијашких кланова), редуковањем војске на парадну групицу, деструкцијом образовног система…
Често се у публицистици наводи или парафразира Марксова мисао о понављању историје као трагедије или фарсе, али у случају ДПС-а, она нема снаге да се понови ни као смијурија, па чак ни као глупост. Она може да се понови једино као досада.
Димна бомба на сједници Уставног одбора?
Ко се тога досјетио? Шта је циљ тог поступка? Да се одборницима запријети правом бомбом уколико не буду слушали? Да ризикују животе јер се воде Уставом, а не мишљењем и интересима ДПС-а? Да им се поручи да су залутали, у смислу да бауљају у магли и да је ДПС ту да их води? Ако је прво, онда је досадно, ако је друго, онда је тек досадно с примјесама тешке глупости.
Добар пријатељ је недавно донио луцидан закључак да је Вучића било узалуд вријеђати и демонизовати, јер га је то само додатно јачало и чинило битним, да га је ухватила паника тек када су га студенти и средњошколци почели исмијавати и омаловажавати. Има логике, уколико било кога непрестано проглашаваш монструмом, онда донекле и учествујеш у креирању атмосфере страха која му погодује.
Међутим, то тешко бива примјењиво на ДПС. Не само због тога што више нису на власти и што представу коју играју, играју на начин да (лоше) изигравају прегаоце и мученике за слободу, право, част или шта већ Црне Горе, већ због тога што су досадни и предвидиви до мјере у којој то уопште није смјешно. Силеџијство, силеџијство и на крају још мало силеџијства за сваки случај. Могуће да су на неким ДПС-овим тајним састанцима донијели одлуку да им је то једини начин опстанка – да све неистомишљенике претворе у летаргичне зомбије поред којих ће не само опстати као политички фактор, већ (готово) непримјетно, поново доћи на власт.
Начин да се превазиђе ова тактика је једино да се на сваки ДПС-ов потез одговори зијевањем, наравно не онаквим какво они прижељкују, већ онаквим какав ће већину грађана Црне Горе натјерати на смијех.
Зијевати када се било ко из ДПС-а појави на скупштинској говорници, зијевати уколико сте позвани да у некој политичкој емисији сучелите аргументе са ДПС-овцем, посјећивати трибине њихових тобожњих експерата, зијевати на контрамитинзима, када неко на Кафе дел Монтенегро или ЦДМ-у објави колумну пуну делузија и будалаштина, не одговарати осим са великим: зијееееееееееееееев…
То је једини начин да се постигне довољно комична ситуација у којој ће ДПС увијек изгледати као тачно оно што јесте: гомила лоших илузиониста који деценијама задобијају аплаузе на кварно, иако умјесто зеца из шешира константно извлаче твора. Скинимо гас маске, јер тамо твора нема. На ту јефтину илузију рецимо само: зијев!
