Субота, 2 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Десетерац

Мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића између митско-религијског и симболичког значења

Журнал
Published: 12. децембар, 2024.
Share
Фото: Pixabay
SHARE

Пише: Сања Перић

Загонетно дело и необичан стваралачки профил Момчила Настасијевића континуирано привлаче пажњу истраживача. Емилија Поповић, даровита млада научница, објавила је књигу о Настасијевићевом драмском стваралаштву неколико недеља пре свог прераног и неочекиваног одласка. Започети живот књиге и прекинути живот ауторке сустичу се у тачки где упола саздани није само шифра Настасијевићевог дела, већ трагично обележје коби која наткриљује крхко људско постојање. Кобна природа мотива инцеста у драмском опусу нашег писца не добија више биографистички контекст као раније: ауторка је учинила важан помак одбацивши мистификације и општа места. Она је осветлила његов положај „на међи” у међуратној српској књижевности, истичући да није „анђеоски песник” нити „писац-моралиста”, већ стваралац чије драме до данас нису у потпуности афирмисане и анализиране. У тумачењу Емилије Поповић Момчило Настасијевић поново постаје актуелан део наше књижевне баштине.

Предмет анализе су четири драме: Међулушко благо, Недозвани, Господар-Младенова кћер и Код ”Вечите славине”. Упоришне тачке у сагледавању комплексног феномена инцеста, који остаје увек у домену табуа, јесу његова митска подлога, натуралистичка мотивација и симболистичко-мистични слој. Занимљиво је да ауторка не инсистира на психоанализи, чиме продубљује своје тумачење и чува га од заводљивости психоаналитичких теорија. Музика као константа Настасијевићеве поетике добија важно место и у овој студији, у виду трагања за тананим везама између матерње мелодије и мотива инцеста. У Међулушком благу, на пример, овај мотив служи као метафора за парадоксални човеков положај у свету, али и алегорију о уметнику који се матерњом мелодијом враћа својим коренима и свом аутентичном, стваралачком бићу. Читање ове драме је и подстицај да се инцест сагледа као метафора за оболелу заједницу, али и знак „немогућности човека да досегне идеалну целовитост”.

Синан Гуџевић: Jулскa сaзнaњa близaнaчкa

У драми Недозвани „благотворна целовитост” не може се досегнути, примећује ауторка, јер су ликови изоловани у својој породичној самодовољности. Они остају недозвани у својој неостварености, али и нарцисоидности, што је до сада слабо примећено у контексту Настасијевићеве драме. Иако вешто прати рефлексе усменог стваралаштва у Настасијевићевим драмама, ауторка не ограничава тумачење само на митско и колективно несвесно, већ уводи појам текстуално несвесног, посебно значајног за драму Господар-Младенова кћер. Занимљиво је читати о мотиву прогоњене девојке/девојке без руку у нашој приповедној усменој књижевности, који је повезан са родоскрвним грехом између оца и кћери. Трагајући за текстуално несвесним, Емилија Поповић открива и дубље слојеве овог мотива који се јављају у драми. Наиме, свесно испаштање за туђе грехе први пут се јавља у Господар-Младеновој кћери.

Данка покушава да искупи недела свог оца, али је свесно жртвовање и један од основних постулата и вредности уметника у поетици Момчила Настасијевића. На тај начин ауторка показује да је његово драмско дело модерно и хомогено, уз етичко-естетски концепт брижљиво грађен у свакој од драма. Свој најчистији вид, међутим, он добија у последњој, Код „Вечите славине”.

Док инцестуозни наслути између брата и сестре творе „фикцијску подлогу мита”, остали јунаци лако се могу уклопити у жанр нату- ралистичке драме која приказује породичну дегенерацију. Ауторка, међутим, иде корак даље од претходних интерпретација, видећи испаштање и искупљење због инцестуозне жеље као пут ка спасењу и коначном отварању „зачараног круга”. Закључком „У одбрану човека”, Емилија Поповић показује да мотив инцеста у Наста- сијевићевом делу не треба посматрати само као разорну силу, већ као могућност за сублимацију у уметност и оно духовно и суштинско у сваком људском бићу. Одбранивши Настасијевићевог човека, Емилија је одбранила оно највредније у сваком човеку, које траје и опстаје и када се његово варљиво кратко овоземаљско постојање заврши.

Извор: Дневник.рс

TAGGED:драмаМомчило НастасијевићСања Перићстваралаштво
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Талични Том, књига 16: И коњи воле, зар не
Next Article Безумље није могло замрачити српски језички огањ, јер тај је огањ истина

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Двомеч са Енглезима, Бог те видео!

Пише: Оливер Јанковић За одлазак на први мундијал у историји, српским фудбалерима је била потребна побједа…

By Журнал

Меси, Мбапе и Халанд за најбољег играча 2023.

 Фудбалери Лионел Меси, Килијан Мбапе и Ерлинг Халанд кандидати су за најбољег играча света у…

By Журнал

Наташа Анђелковић: Балкан и границе: Превлака, полуострво спотицања Хрватске и Црне Горе

Пише: Наташа Анђелковић Деценијама синоним за војску, а већ две деценије демилитаризована. Некада крцата топовима…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Десетерац

Михајло Пантић : IN MEMORIAM Љубомир Симовић 1935-2025: Одлазак класика

By Журнал
Десетерац

Елис Бекташ: Будност

By Журнал
Десетерац

Синан Гуџевић: Београд свуда Јохена Келтера

By Журнал
Десетерац

Вук Крњевић, поетски дневник или трагање за записима ветра

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?