Пише: Мирослав Здравковић
У 1980. години у СФРЈ рођено је 382 хиљаде, преминуло је 197 хиљада лица уз позитиван природни прираштај од 185 хиљада лица.
Стопа наталитета износила је 17,0 промила, морталитета 8,8 а позитиван природни прираштај износио је 8,2 промила.
Посматрано по општинама, њих 372 је имало позитивну стопу природног прираштаја, 97 је имало негативну док су три имале једнак број рођених и умрлих лица.
Све општине у Македонији, Црној Гори у БиХ и на Косову и Метохији имале су позитиван природни прираштај.
Негативни природни прираштај имало је по 38 општина у Србији ван покрајина и Хрватској, 18 у Војводини и три у Словенији.
Када посматрамо према већинском народу или народности у општинама свих 49 општина у којима су већином живели Муслимани имало је позитиван природни прираштај, свих по 27 у којима су већину представљали Македонци и Албанци и свих 15 где су Црногорци представљали већину. Код Словенаца однос је био 53:3, код Хрвата 80:29 а код Срба 117:56. Неповољнији однос од Срба имали су само Мађари 3:5 и остали 1:3.
Мирослав Здравковић: Пољопривредна развијеност у СФРЈ по општинама у 1980. години
Уколико би пошли од претпоставке да су сви представници народа живели у општинама у којима су чинили већину, а што нам је познато да није тачно јер су највише у општинама где су били мањина живели Срби (1.404 хиљада), Хрвати (668) и Муслимани (611 хиљада), можемо да израчунамо националне стопе природног прираштаја. На основу сазнања о наталитету у већинским општинама можемо тврдити да је код Срба и Хрвата прецењен у општинама где су Муслимани били мањина, а да је код Муслимана био потцењен у општинама где су Срби и Хрвати били мањина.
Укупан позитиван природни прираштај износио је 184.958 лица и он је био највећи у општинама са албанском већином (+51.301), затим са српском (39.132), муслиманском (34.151, хрватском (23.778), македонском (20.716), словеначком (11.082) и црногорском (4.924) већином.
Муслимани и Албанци су учествовали са 16,5% у укупном броју становника а у природном прираштају учествовали су са 46,2%.
Стављајући у однос укупан број припадника једног народа са природним прираштајем где је он чинио већину долазимо до стопе позитивног прираштаја Албанаца од +29,6 промила, код Муслимана +17,1, код Македонаца +15,4, код Црногораца +8,5, Словенаца +6,3, Хрвата +5,4 и код Срба +4,8 промила.
У табели 50 општина са највећом стопом природног прираштаја нема ни једне са територија Хрватске, Словеније и Војводине.
Највише је општина са Косова и Метохије, њих 21 и само Лепосавић, са српском националном већином, није у овој табели где су све косовске рангиране до 23. места. Рожај у Црној Гори и Велика Кладуша у БиХ једине су се умешале у ову албанску супериорност.
Из Босне и Херцеговине на листи је 16 општина, из Македоније седам, из Србије четири (Тутин, Прешево, Бујановац и Нови Пазар) и из Црне Горе Рожај и Бијело Поље.
Највећи природни прираштај имале су општине са највећом албанском релативном већином: Глоговац, Ораховац, Подујева, Србица, Сува Река, Клина, Витина, Качаник, Дечани и Липљан. Са растом удела Срба у укупном становништву смањивала се и укупна стопа природног прираштаја.
Прорачуни аутора на основу СГ СФРЈ за 1982. годину
На листи 50 општина са највећим негативни природним прираштајем налазе се 22 општине из Србије ван АП, 19 из Хрватске, осам из Војводине и само Толмин из Словеније.
На дну листе налазе се измешане општине у Хрватској и Србији ван АП: Чазма, Гаџин Хан, Рековац, Грубишно Поље итд.
Исто
Извор: Макроекономија
