Пише: Зорица Воргучић
Највећу штету од читаве ситуације на северу Косова трпи породица Лазаревић, која живи у непосредној близини канала Ибар-Лепенац, у селу Вараге, општина Зубин Поток. У тренутку експлозије, Милена Лазаревић, која је у другом стању, била је сама у кући. Преплашена због детонације и воде која је ушла у њену кућу, била је приморана да скаче са терасе на горњем спрату.
„Видела сам дим, вода је надолазила, дошла је до улаза, ја нисам могла да изађем на главни улаз и морала сам да скочим са спрата доле. Штета је огромна, првенствено на кући. Кућа више није за боравак, не можемо више да живимо у њој, напукао је темељ. Штале су нам све уништене, животиње су већином страдале. Успели смо само једну краву да извучемо, ово остало је већином све страдало“, прича Милена.
Лазаревићи су незапослени, једини приходи су им од пољопривреде и сточарства. У дворишту су имали и пчеле и два мања рибњака. Све је то однела вода.
„Овде смо имали два рибњака, помало смо продавали, вадили неку просечну плату од 20-30 хиљада динара месечно да би преживели и то је све однесено, било је око сто килограма рибе. Рибњак је један срушен, један је остао, али то више не може да се санира“, прича Миленин супруг Миладин док показује последице настале од поплаве у свом дворишту.
Колико је стоке страдало још увек не зна. Каже да не може ни да утврди јер од воде нема где ни да згази, поплављене су и њиве у околини његовог дворишта.
Лазаревићи су огорчени на власт, пре свега српску. „Нико нам се није обратио. Из Српске листе нас нико није звао, чак ни да нас питају како смо. Привремени орган Општине Зубин Поток смо контактирали, рекли су нам да то није њихова дужност. Очекивали смо да нас позову, чисто да нас питају како смо, ни то нисмо добили. Измир Зећири (председник Општине Зубин Поток по косовском систему) дошао је одмах негде око три сата, након експлозије, обишао је кућу, сутрадан је опет дошао, рекао је да ће покушати да нам помогне, а наши људи… нико нас није позвао. Из Србије исто нико не зове“, каже Милена Лазаревић.
Док утврђују причињену штету, вода из канала и даље долази у њихово двориште. Цеви које су надлежни поставили на оштећеном делу канала и бетонска потпора само су делимично решење. Кроз пукотине настале на каналу вода и даље тече и слива се у двориште Лазаревића.
„Вода и даље иде из канала, нико то не решава, нити ми се ко обраћа. Кад кажем нико, мислим на нашу државу Србију. Ја сам Србин и остао сам овде да се борим на своме прагу, да се мучим, ни по ком питању нисам хтео да напустим ово место, али сада у овој ситуацији немам како“, каже огорчено Миладин Лазаревић.
Извор: НИН
