Пише: Живана Јањушевић
Фестивал књижевности који трећи пут заредом организује Народна библиотека „Радосав Љумовић“ почео је промоцијом нове збирке пјесама Бећира Вуковића „Понети на пусто острво“.
Почетак Фестивала обраћањем је озваничила директорка Библиотеке Славица Илинчић, наводећи да су гости истакнути пјесници из Црне Горе и прозни писци из Србије, који имају завидан и препознатљив опус, што даје разлога за задовољство и уживање у програмима.
– Наша амбиција је да слиједимо и традиционалне и савремене културне токове. Јер, цјелина културе се једино и достиже укрштањем њених дијахронијских и синхронијских вектора – рекла је Илинчић, најављујући да ће и до краја године у Библиотеци бити организован низ програма.
Трећи фестивал књижевности: Четири ауторске вечери у Народној библиотеци Радосав Љумовић
Потом је слиједио стручни суд о Вуковићевој новој књизи „Понети на пусто острво“.
Како је навео мр Милорад Дурутовић, који је и модерирао промоцију, Вуковићево дјело се с правом убраја у сам врх савремене српске поезије. Вуковић је, додаје, истакнути представник метафорички назване „црне умјетности“. Уједно, он је и поета доктус, чија поезија захтијева упућеног читаоца. Додаје да се аутор креће супротно од времена у коме живимо, што даје посебан квалитет његовој поезији. О томе говори и филигрански јасан и прецизан наслов нове Вуковићеве збирке.
– Књига чак и формално-жанровски функционише на пустоострвској имагинацији или поетици. Књига тражи аскетски посвећеног читаоца, спремног, издржљивог попут неког пустињског монаха, отшелника, који је оставио све – и другове, и жене, и копно и море, и који се препустио рјешавању првих и посљедњих питања – рекао је Дурутовић. Вуковић, додаје, своју лирску нарацију дефинише као поему без обала.
Христолики младић и аспекти хорора у поезији Бећира Вуковића
Позитиван суд о књизи дао је и Радомир Уљаревић, наводећи да Вуковић спада у ред пјесника који освјетљује мрачне просторе између ријечи. Додаје и да се ова Вуковићева књига може доживјети као драма, чији главни јунак је вишеструки повратник који се на острво враћа из пјесме у пјесму, налазећи тамо „реквизите“ за своје стваралаштво.
– Економија са ријечима у овој књизи личи на економију с парама у стварном животу. Код Вуковића, као главног јунака ове поезије, нема расипања – рекао је Уљаревић, додајући да је пут живота на пустом острву пут за којим пјесник трага, налазећи да је пусто острво једини излаз.
На крају, о новој збирци Вуковића говорио је и Желидраг Никчевић, наводећи да се чини да је поезија овог аутора сама по себи отшелничка, независна од свјетовних околности, а које пјесник понекад уплете у стиховни ланац. Никчевић каже да би се Вуковићева поезија могла окарактерисати као „баснословни минимализам“.
– То значи да на микропростору једне пјесме покажете како тај језик „ради“ и како „ради“ мимо вас, и притом, никада код њега никада немате осјећај да аутор нешто намеће, па да онда емитује неку своју психологију – казао је Никчевић, истичући да Вуковић самог себе осамљује како би чистије и искреније запјевао.
Извор: Дан
